Dana 16. aprila 1986. godine dogodila se jedna od najvećih katastrofa u istoriji čovečanstva. Te noći su inženjeri nuklearne elektrane u gradu Pripjat, u Ukrajini, izvodili rutinski bezbednosni test, koji je trebalo da simulira nestanak električne energije.
Test su izvodili mnogo puta ranije. Međutim, da bi test funkcionisao na "pravilan" način, morali su da isključe nekoliko ključnih bezbednosnih sistema - i tu je nastao problem.
Kada je aktiviran sistem za hitno gašenje, vetrovi su te noći duvali ka severu. I upravo ono što je spaslo Ukrajinu i njen glavni grad Kijev, osudilo je malu i tada gotovo nepoznatu Republiku Belorusiju. Smrtonosni oblak radioaktivne prašine prešao je preko ove male zemlje i zarazio istočni deo Belorusije ogromnim pojasom razaranja. Ljudi su evakuisani, sela napuštena, a područje je među lokalnim stanovništvom postalo poznato kao "Zona".
"Ono što je ostalo od beloruskog Černobilja - područja na koje je palo čak 70% radioaktivne prašine koja je izašla iz reaktora u Pripjatu - obišli smo", ističe Robert Dacešin kreator ove reportaže.
Do početka maja ljudi su prvenstveno evakuisani sa ove teritorije. Kasnije, kada je postalo jasno koliko je radijacija jaka… tišina je nestvarna. Hiljade i hiljade Belorusa, odraslih i dece, bilo je pogođeno ovom tragedijom.
Radioaktivno područje veličine Bosne
Selo Streličevo je pet kilometara od zone. Posle katastrofe bilo je potpuno evakuisano. Godine 1996, kada je nivo radijacije opao, ljudi su se vratili, obnovili kuće i danas je to normalno selo. Ovo je jedan od retkih primera gde se selo, nakon delimične evakuacije, vratilo normalnom životu. Jer kada se evakuacija započne do kraja, selo postaje prazno, napušteno i polako tone u zemlju.
Kada se govori o Černobilju, obično se misli na Ukrajinu. Ali ako pogledamo mapu, videćemo da je reaktor broj 4, koji je eksplodirao u Pripjatu, bio udaljen samo 16 kilometara od beloruske granice. Vetar koji je te noći duvao ka severu doveo je do toga da je čak 23 odsto teritorije Belorusije, odnosno 48.000 kvadratnih kilometara, bilo kontaminirano radionuklidom cezijum-137.
Da biste shvatili razmere - to bi značilo da je gotovo cela Bosna i Hercegovina prekrivena radioaktivnom prašinom i da je sve što se u njoj nalazi kontaminirano.
Niko nije upozoren na radijaciju
Kada se eksplozija dogodila, prvi vatrogasci stigli su za svega nekoliko minuta. Problem je bio što ih niko nije upozorio protiv kakvog neprijatelja se bore - jer tada gotovo niko nije tačno znao šta je radijacija.
Došli su bez ikakve zaštitne opreme i počeli da gase požar kao i svaki drugi. To je bio početak ogromne tragedije.
Vladimir Pravik, komandir prve vatrogasne jedinice koja je stigla na mesto nesreće, sa svojim timom uspeo je da ugasi više požara u prvim satima.
Međutim, već posle nekoliko sati vatrogasci su počeli da pokazuju teške simptome: visoku temperaturu, gubitak kose, pucanje kože, oticanje jezika i potpuni gubitak snage. Nekoliko sati posle niko od onih koji su gasili požar te noći nije se vratio kući. To je bio samo početak tragedije.
Zona isključenja od 30 kilometara
Sovjetske vlasti su ćutale o onome što se dogodilo sve dok švedski naučnici nisu prijavili povišene nivoe radijacije. Kamioni pomoći su poslati, ali tada je već bilo kasno.
Tako je ova zemlja ostala da se razvija prirodno, bez ljudi i bez ikakvog rada. Prvobitno je uspostavljena zona isključenja od 30 kilometara, koja je evakuisana do početka maja 1986. godine. Kasnije se pokazalo da je zagađenje mnogo šire, pa su dodatna sela evakuisana sve do jeseni 1986. Ljudi koji su živeli u tim oblastima do septembra i oktobra svakodnevno su bili izloženi visokim nivoima radijacije.
U beloruskoj zoni isključenja evakuisano je 96 sela. Dve godine nakon katastrofe, 1988. godine, ovde je osnovan Poleski državni radioekološki rezervat, danas najveća prirodna teritorija u Belorusiji. U njemu živi 57 vrsta životinja, više od 270 vrsta ptica i preko 1.200 biljnih vrsta - praktično sav živi svet koji može da opstane u ovom regionu. Tu se nalazi i 11 vrsta životinja i više od 70 vrsta ptica iz Crvene knjige ugroženih vrsta.
Ovde postoji oko 100 evakuisanih sela, u kojima je nekada živelo oko 20.000 ljudi. Za razliku od ukrajinske zone, koja je postala turistička atrakcija, beloruska zona je mnogo manje poznata i znatno teže dostupna.
Ali upravo ovde možete videti pravi Černobilj - onakav kakav zaista jeste.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: