Švedska vlada namerava značajno da olakša proterivanje stranaca koji počine krivična dela. Od 1. septembra ove godine svako krivično delo za koje je izrečena zatvorska kazna biće osnov za deportaciju stranih državljana. Procena je da će broj proterivanja porasti sa sadašnjih 500 na 3.000 godišnje.
Novina je i to što se javni tužioci obavezuju da na suđenju zatraže proterivanje stranaca svaki put kada im zakon to omogućava. Redovni sudovi više neće uzimati u obzir eventualne prepreke za deportaciju prilikom izricanja kazne, već će se tim pitanjem baviti posebna migraciona tela tokom sprovođenja proterivanja.
Najstroži propisi u nordijskim zemljama
"Švedska sada dobija najstroži regulatorni okvir u nordijskim zemljama za proterivanje stranaca zbog krivičnih dela. Osobe koje dođu u Švedsku i počine krivično delo zloupotrebile su švedsko gostoprimstvo i treba da budu proterane. Korak po korak migracionu politiku činimo pravednijom", rekao je švedski ministar za migracije Johan Forsel na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Usvajanje strožih propisa podstakao je i slučaj Maje Oberg, tada maloletne devojke koju je u septembru 2024. godine u Šelefteou silovao državljanin Eritreje sa izbegličkim statusom. Počinilac je tek u drugostepenom postupku osuđen na tri godine zatvora i novčanu odštetu, ali ne i na deportaciju. Javnost je smatrala da je sud uzeo previše olakšavajućih okolnosti u obzir, poput "kratkog trajanja silovanja", a posebno je izazvalo ogorčenje to što sud nije iskoristio zakonsku mogućnost i odredio proterivanje. Dosadašnji propisi omogućavali su deportaciju svakog stranca osuđenog na najmanje šest meseci zatvora.
"Švedska je dosad sa kriminalcima postupala u svilenim rukavicama, ali te rukavice sada se skidaju. Predugo smo dozvoljavali da teški kriminalci i društveno opasni stranci ostanu u zemlji uprkos presudama za teška krivična dela", rekao je Ludvig Aspling, portparol za migracionu politiku ekstremno desnih Švedskih demokrata.
Proterivanje azilanata zbog najtežih krivičnih dela
Ubistvo, silovanje, nanošenje teških telesnih povreda i teška krivična dela sa vatrenim oružjem ubuduće bi bezuslovno trebalo da dovedu do deportacije svih stranih državljana, uključujući i one sa statusom izbeglice, koji prema međunarodnim konvencijama imaju viši stepen zaštite.
Među krivičnim delima za koja je predviđena kraća zatvorska kazna nalaze se i vožnja u pijanom stanju, lakši prekršaji povezani sa drogom, pretnje, neovlašćeni ulazak na tuđ posed, sitne krađe, vandalizam i vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole.
I posle izmene zakona sudovi će morati da uzmu u obzir povezanost optuženog sa Švedskom, poput porodičnih veza i zaposlenja. Broj deportacija će gotovo sigurno porasti, ali će i dalje postojati prepreke u sprovođenju, na primer ako je život proteranog u opasnosti ili ga matična država ne želi primiti.
Švedska migraciona politika poslednjih godina ulazi u znatno restriktivniju fazu, sa manjim naglaskom na "integraciji kroz ostanak u Švedskoj", a većim na "kontroli i povratku migranata kući".
To se vidi kroz sužavanje pravnih mogućnosti za ostanak, ograničavanje radne i porodične imigracije van Evropske unije, kao i stroži pristup mladima koji su odrasli u Švedskoj, ali im se stalni boravak sada osporava.
Nema više traženja alternative
Jedna od važnijih promena je ukidanje takozvanog "sporbytea" (promene koloseka) od 1. aprila 2025. godine. Taj mehanizam je omogućavao osobama kojima je odbijen azil da pronađu posao i zatraže radnu dozvolu bez obaveze napuštanja zemlje. Sada je ta mogućnost ukinuta, čime se šalje jasna poruka da odbijeni azil podrazumeva odlazak iz Švedske.
Promena migracione paradigme bila je jedno od predizbornih obećanja premijera Ulfa Kristeršona i njegove koalicije desnog centra pred pobedu na izborima 2022. godine. Sledeći parlamentarni izbori održaće se u septembru, a Kristeršon želi da biračima pokaže konkretne rezultate.
Ipak, premijera sve češće optužuju da intenzivna proterivanja pogađaju i ljude koji su se već integrisali u švedsko društvo. Švedska teološkinja i konzervativna komentatorka An Heberlajn izjavila je za list Ekspresen:
"Osim duboko nehumane prirode deportacija, zbunjuje me i element iracionalnosti. Desničarski političari vole da se predstavljaju kao glas razuma, ali deportovanje potpuno integrisanih ljudi koji imaju svoje mesto u Švedskoj deluje nerazumno i emotivno motivisano. To me navodi na sumnju da vladina migraciona politika nije usmerena na red, već na održavanje Švedske etnički čistom. Za to nisam glasala."
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)