Albanska pozorišna i filmska glumica Anila Biša postala je lice i glas prve AI ministarke na svetu, albanske Dijele, ali bez sopstvenog pristanka, piše Economist Times.
Prošlog septembra albanski premijer Edi Rama predstavio je digitalni avatar nazvan Dijela, veštačku inteligenciju kojoj je poveren zadatak nadzora javnih tendera s ciljem suzbijanja korupcije. Ubrzo nakon predstavljanja, virtuelna ministarka održala je i govor u parlamentu, u video-poruci koja je obišla svetske medije.
Biša je rekla da je ranije sarađivala sa državom, ali na potpuno drugačijem projektu. Naime, svoj lik i glas dala je za digitalnu asistentkinju na platformi e-Albania, koja građanima pomaže da se snađu među javnim uslugama i administracijom. Prema njenim tvrdnjama, nikada nije pristala da se taj isti materijal koristi za politički projekat niti za avatar predstavljen kao član vlade. Biša je pokrenula sudski postupak.
Nakon predstavljanja "AI ministarke", njen svakodnevni život se promenio. Kaže da je na ulici oslovljavaju imenom avatara, a deo javnosti je poistovećuje s politikom vlade, što je dovelo i do onlajn napada i neprijatnih situacija. Zbog toga je pokrenula sudski postupak protiv države, tražeći zabranu daljeg korišćenja njenog identiteta, kao i odštetu zbog zloupotrebe ličnih podataka.
Albanske vlasti tvrde da nisu učinile ništa nezakonito i navode da je projekat deo šire digitalne reforme kojom se želi smanjiti politički uticaj u postupcima javnih nabavki. Premijer Edi Rama ranije je izjavio da bi veštačka inteligencija trebalo da pomogne da javni tenderi postanu "100 odsto oslobođeni korupcije".
Dijela je prvobitno razvijena kao digitalni pomoćnik državnih servisa, ali je kasnije dobila simboličnu ministarsku funkciju, što je potez koji je vlada predstavila kao tehnološku inovaciju, dok su ga kritičari ocenili kao politički spektakl.
Pravnici: Ovo je presedan
Slučaj Anile Biše otvara pitanja koja sve češće prate razvoj generativne veštačke inteligencije: ko kontroliše digitalni identitet, gde se završava ugovorena upotreba podataka i može li nečiji lik postati političko sredstvo bez jasnog pristanka.
Pravnici upozoravaju da bi ova tužba mogla postati jedan od prvih evropskih presedana u vezi sa pravom na glas i vizuelni identitet u eri veštačke inteligencije, oblasti u kojoj zakonodavstvo, kako kažu, još uvek pokušava da sustigne tehnologiju.
BONUS VIDEO: