Lideri u Damasku, Karakasu, a sada i u Teheranu, redom su otkrili da ruska podrška ima svoje granice. Dok su američke i izraelske bombe padale na Teheran u subotu ujutru, šef iranske diplomatije nazvao je Moskvu. Na drugom kraju linije, prema zvaničnom ruskom saopštenju, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je saučešće svom iranskom kolegi i obećao mu svoju - verbalnu - podršku.
Iran je tako, nakon Sirije i Venecuele, postao najnovija zemlja koja je iz prve ruke iskusila šta partnerstvo sa Rusijom zaista znači, a šta ne, piše Politiko.
Od kako je pre četiri godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu, Kremlj se retorički nametnuo kao predvodnik takozvanog multipolarnog sveta. Ali u ključnim trenucima, njegov stvarni odgovor u savezničkim zemljama bio je upadljivo slab, dok su njihove vođe bile pod napadom.
Prvo je sirijski predsednik Bašar el Asad krajem 2024. godine naučio da ruska podrška ne garantuje opstanak njegovog režima dok su pobunjeničke snage divljale kroz Damask.
I venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, koji od početka ove godine boravi u američkoj zatvorskoj ćeliji, verovatno se pita gde je bio Kremlj kada mu je pomoć bila najpotrebnija.
Juče je vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, ubijen u napadu na Teheran, što je potvrdio i američki predsednik Donald Tramp. Iran sada preti da postane najnoviji primer neslaganja između velike retorike Kremlja o protivljenju američkoj hegemoniji i sve očiglednije stvarnosti te iste hegemonije.
Samo simbolična podrška
Za Teheran, mlak odgovor Moskve ne bi trebalo da bude iznenađenje. Znaci su bili vidljivi još od prošlog leta, kada su tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom, koji je uključivao masovni američki napad na iranska nuklearna postrojenja, visoki ruski zvaničnici izneli slične izjave osude, ali bez konkretnih akcija.
U narednim mesecima, Moskva je pokušala da sanira štetu. Branila je pravo islamskog režima da guši proteste, za koje neki izveštaji navode da su uključivali upotrebu ruske vojne opreme i tehnologije. U decembru je Rusija pristala da isporuči napredne ručne rakete u vrednosti od 500 miliona evra, dok se Teheran pripremao za novi američki napad, objavio je Fajnenšel tajms.
Moskva se takođe javno predstavljala kao posrednik između SAD i Irana, predlažući skladištenje iranskih zaliha obogaćenog uranijuma na ruskom tlu.
Simbolično, iranska i ruska mornarica su ovog meseca takođe održale zajedničke vežbe u Omanskom zalivu, iako je Moskva poslala samo jedan ratni brod. Pomoćnik Kremlja Nikolaj Patrušev kasnije je najavio da će uslediti nove vežbe u Ormuskom moreuzu, uz učešće Kine. Ali kada je u subotu došao odlučujući trenutak, nije bilo pomena o vojnoj pomoći Moskve Teheranu.
Formalno, Rusija nije ni obavezna da to učini. Iako su Rusija i Iran potpisali sporazum o strateškom partnerstvu u aprilu 2025. godine, on nije sadržao klauzulu o međusobnoj odbrani.
Sve o napadu Amerike i Izraela na Iran čitajte u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: