Ubistvo 86-godišnjeg Hamneija u američko-izraelskom napadu dodatno je ubrzalo pitanje njegovog naslednika - temu o kojoj se godinama spekulisalo, ali bez jasnih naznaka uprkos njegovim poznim godinama.
Hasan Homeini je najistaknutiji među 15 unuka pokojnog ajatolaha i važi za relativnog umerenog predstavnika unutar iranskog verskog establišmenta. Održava bliske veze sa reformistima, uključujući bivše predsednike Mohameda Hatamija i Hasana Rohanija, koji su tokom mandata zagovarali politiku dijaloga sa Zapadom.
Homeini (53) obavlja simbolično važnu funkciju čuvara mauzoleja svog dede u južnom Teheranu, ali nikada nije bio deo vlade. U političkim krugovima unutar Irana pojedini ga vide kao protivtežu tvrdolinijašima koji su ojačali tokom Hamneijeve vladavine, posebno njegovom sinu Modžtabi.
Zahtevi za reformama i odgovornost posle smrti Mahse Amini
Među pojedinim iranskim političarima ojačala je ideja da bi postavljanje umerenijeg naslednika moglo da pomogne stabilizaciji Islamske Republike, naročito posle talasa nemira koji su zahvatili zemlju u januaru.
Iako je lojalan sistemu uspostavljenom nakon svrgavanja šaha 1979. godine, Hasan Homeini ima istoriju pozivanja na reforme i povremeno je javno iskazivao neslaganje sa vlastima.
Godine 2021. kritikovao je Savet čuvara - telo koje u iranskoj teokratiji proverava i odobrava kandidate za predsedničke izbore – nakon što je diskvalifikovalo reformiste. Ta odluka otvorila je put pobedi tvrdolinijaša Ebrahima Raisija, koji je poginuo u helikopterskoj nesreći 2024. godine.
"Ne možete vi da izaberete nekoga umesto mene i da mi kažete da glasam za njega!" izjavio je tada Homeini.
On je takođe zahtevao odgovornost nakon smrti Mahse Amini 2022. godine, mlade Iranke koja je preminula nakon što ju je pritvorila moralna policija zbog navodnog kršenja strogih pravila o oblačenju, što je pokrenulo masovne proteste širom zemlje.
Vlasti "moraju transparentno i precizno da objasne šta se dogodilo ovoj 22-godišnjoj devojci pod izgovorom 'usmeravanja i edukacije'", rekao je.
Istovremeno, tokom nemira koji su izbili u decembru i januaru - najkrvavijih od revolucije 1979. kritikovao je demonstrante koji su uzvikivali parole protiv Hamneija. Učestvovao je u provladinom maršu i optužio izgrednike da služe Izraelu, poredeći deo nasilja sa delovanjem Islamske države.
U pismu saučešća naveo je da će Hamnei zauvek "biti heroj naroda Irana i muslimana", dodajući: "Plemeniti narod Irana će ponovo hodati putem imama (Homeinija) prevazilazeći ovaj incident."
Progresivni teolog sa interesovanjima ka Zapadu
Jedan njegov blizak prijatelj opisao ga je još 2015. godine kao progresivnog teologa, naročito kada je reč o muzici, pravima žena i društvenim slobodama. Prati trendove na društvenim mrežama i interesuje se za zapadnu filozofiju jednako kao i za islamsku misao.
Njegova supruga, Sejeda Fatima, ćerka je jednog ajatolaha, a imaju četvoro dece.
Pojedini reformisti su ga 2012. godine pozivali da se kandiduje za predsednika, ali je to odbio. Podržavao je Rohanijevu vladu koja je pregovarala o nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, kojim su ublažene sankcije u zamenu za ograničenja iranskog nuklearnog programa – sve dok američki predsednik Donald Tramp nije povukao SAD iz sporazuma 2018. godine.
Homeini je otvoreno govorio o ekonomskim teškoćama koje su Iranci trpeli tokom godina sankcija uvedenih zbog nuklearnog programa.
Blokiran pokušaj ulaska u skupštinu stručnjaka
Pre deset godina pokušao je da se kandiduje za Skupštinu stručnjaka, telo zaduženo za izbor vrhovnog vođe. Navodno je dobio početno odobrenje od Hamneija, uz upozorenje da ne nanese štetu imenu svog dede, ali ga je Savet čuvara kasnije diskvalifikovao.
Kao zvanični razlog naveden je njegov verski rang - Homeini ima titulu hodžatoleslam, stepen ispod ajatolaha – ali je potez protumačen kao pokušaj da se spreči potencijalni izazov reformističkog bloka.
Godine 2008. smatralo se da je indirektno kritikovao uticaj Iranske revolucionarne garde (IRGC), kada je izjavio da oni koji se pozivaju na nasleđe njegovog dede treba da poštuju njegovu naredbu da vojska mora da ostane van politike. Ipak, zadržao je bliske veze sa Gardom, elitnom snagom zaduženom za zaštitu Islamske revolucije.
Tokom dvanaestodnevnog vazdušnog rata između Izraela i Irana prošle godine, Homeini je u pismu Hamneiju pohvalio njegovo vođstvo, navodeći da su iranske rakete postale noćna mora za Izrael i izvor ponosa za iranski narod, prenosi iranski sajt Džamaran.
Izrael je opisivao kao "zli cionistički režim" i "kancerogeni tumor" koji podržava Zapad, uz poruku da muslimanski svet mora da ojača kako bi se suprotstavio cionizmu.
Prema biografskim podacima, tečno govori arapski i engleski jezik. Do 21. godine aktivno je igrao fudbal, ali je na insistiranje dede otišao u grad Kom da studira islamsku teologiju.
BONUS VIDEO:
(The Reuters/Mondo)