Brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz je u zastoju. Prema pisanju CNN-a, u ponedeljak je kroz ovaj morski prolaz između Irana i Omana, koji povezuje Persijski zaliv sa Arapskim morem, umesto uobičajenih 75, prošlo samo devet brodova, od toga samo dva hemijska tankera.
Kao rezultat toga, cena sirove nafte na evropskom tržištu porasla je za skoro 20 odsto, a gasa za skoro 75 odsto.
Američko-izraelski napad na Iran potpuno je poremetio izvoz nafte i gasa iz Persijskog zaliva, odakle dolazi oko 20 odsto svetske potrošnje spomenutih energenata.
Najmanje 150 trgovačkih brodova trenutno je usidreno kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana.
Američka zaštita brodovima u Ormuskom moreuzu
Od 28. februara najmanje pet tankera je napadnuto tokom plovidbe kroz Ormuski moreuz. Za zemlje izvoznice nafte i gasa poput Katara, Bahreina, Kuvajta i Irana, to je jedini put do svetskog tržišta. Saudijska Arabija i Irak takođe u velikoj meri zavise od ovog prolaza, iako imaju i neke kopnene alternative, kao što je naftovod do Crvenog mora i prema Turskoj.
Iran tvrdi da ima potpunu kontrolu nad moreuzom, što su analitičari nazvali energetskom noćnom morom. S druge strane, Centralna komanda SAD, CENTCOM, koja koordinira operacije na Bliskom istoku, naglašava da Ormuski moreuz nije zatvoren.
Predsednik SAD Donald Tramp je napisao na Truth Social da je njegova zemlja spremna da pruži zaštitu brodovima koji plove kroz moreuz.
Dakle, ova situacija nije dobra ni za koga, čak ni kratkoročno, a najmanje za Evropu i zemlje Dalekog istoka, koje iz ovog područja dobijaju 70 posto nafte. Izuzetak je Norveška, koja od petka beleži ogroman porast prihoda. Trenutno Norveška samo od prodaje gasa zarađuje oko 100 miliona evra dnevno više nego prošlog četvrtka.
Gas je mnogo teže skladištiti
Prirodni gas u poslednje vreme Norveškoj donosi veće prihode nego nafta. U januaru je ova skandinavska zemlja zaradila oko pet milijardi evra od prodaje gasa, a od nafte milijardu manje. Norveški gas je poslednjih godina postao mnogo važniji izvor energije za Evropu, jer su sankcije učinile ruski gas uglavnom nedostupnim.
"Svet raspolaže određenim zalihama nafte, ali gas je mnogo teže skladištiti. Rezerve gasa su generalno niske tokom zimskih meseci. Skladišta su popunjena oko 30 procenata, što je manje nego što je uobičajeno za ovo doba godine", rekao je za norveški javni servis NRK Helge Andre Martinsen, analitičar u DNB Karnegiju, dodajući:
"Oko 20 odsto svetske potrošnje tečnog prirodnog gasa, LNG-a, prolazi kroz Ormuski moreuz. S obzirom na to da je Qatar Energy morao da obustavi proizvodnju LNG-a, situacija postaje akutna. Evropa je posebno ranjiva, jer 40 odsto uvezenog gasa čini LNG."
Zbog nesigurnosti i napada na tankere stvorilo se usko grlo. Roba koja je već napustila Persijski zaliv kasni, a nove rezervacije i porudžbine u tom području se za sada ne prihvataju. Cene transporta su takođe porasle. Analitičari se slažu da će rast cena gasa i nafte imati posledice i da će direktno uticati na cene električne energije u Evropi.
Kada raste neizvesnost, rastu i prihodi
Sesili Beker, ekonomska komentatorka NR Kine, prekjuče se u svom tekstu skoro se izvinila svetu zbog ekstraprofita Norveške: "Mi smo zemlja koja ostvaruje velike prihode od energije. Kada se neizvesnost poveća, cena onoga što prodajemo raste i mi zarađujemo više novca."
"Naravno, to ne znači da je rat dobar. Ali znači da Norveška, zahvaljujući svojoj ekonomskoj strukturi, često ima pozitivan ekonomski uticaj kada svet postane turbulentniji. Ovo je neprijatna, ali istinita karakteristika norveškog ekonomskog modela", piše Beker.
Odmah su stigle i međunarodne kritike norveškog stava. Fajnenšel tajms je juče napisao da je Norveška zapravo ratni profiter koji ima ogromne koristi od evropske krize i da sada ima obavezu da taj prihod investira za opšte dobro kontinenta.
"Smanjenje isporuka gasa od strane Rusije pretvorilo je Norvešku u ubedljivo najvećeg evropskog dobavljača, sa praktično zagarantovanim tržištem. Novac koji bi inače mogao biti iskorišćen za podršku Ukrajini završio je na bilansu stanja norveškog državnog fonda. Ova sredstva sada treba usmeriti na ukrajinsku odbranu i obnovu", rekao je za Fajnenšel tajms Hovard Haland, profesor na Univerzitetu Heriot-Vat u Edinburgu.
"Živimo od onoga čega se svet plaši"
Norveška vlada je odgovorila da se ne radi o pohlepi, već o tržišnim cenama. Norveška je povećala proizvodnju i isporuke energenata koliko jegod mogla, ali to je dovelo samo do još većeg porasta prihoda. "Ove godine, Norveška je izdvojila samo tri milijarde evra za podršku ukrajinskim ratnim naporima", piše profesor Haland.
"Mi smo miroljubiva zemlja sa ekonomijom koja profitira od nemira. Volimo da mislimo o sebi kao o humanitarnoj supersili. Ali mi smo takođe i energetska supersila, i ove dve uloge se sudaraju svaki put kada svet postane nestabilniji. U mnogim pogledima, Norveška živi od onoga čega se svet najviše plaši", zaključio je Beker za NRK.
BONUS VIDEO: