Australijski Kvantas Ervejs, skandinavski SAS i Er Nju Ziland najavili su poskupljenje avionskih karata, okrivljujući za to nagli skok cena goriva izazvan sukobom na Bliskom istoku.
Cene mlaznog goriva, koje su pre američko-izraelskih napada na Iran iznosile oko 85 do 90 američkih dolara po barelu, skočile su na između 150 i 200 dolara, saopštio je novozelandski nacionalni prevoznik, suspendujući svoje finansijske prognoze za 2026. godinu zbog neizvesnosti oko sukoba.
Rat, koji je poremetio plovidbu kroz Ormuski moreuz, najvažniju svetsku rutu za izvoz nafte, izazvao je skok cena nafte, poremetio globalna putovanja, podigao cene karata na pojedinim rutama do ekstremnih nivoa i podstakao strah od velikog pada broja putovanja.
"Povećanja ovih razmera čine reakciju nužnom kako bi se održale stabilne i pouzdane operacije“, rekao je portparol SAS-a u izjavi za Rojters, dodajući da su sproveli "privremeno prilagođavanje cena".
Najveći skandinavski avio-prevoznik prošle godine je privremeno prilagodio svoju politiku zaštite od rizika cena goriva zbog nesigurnih tržišnih uslova i naglasio da nema obezbeđene količine goriva za narednih 12 meseci.
Lufthansa i Rajaner su se zaštitili
Nekoliko azijskih i evropskih aviokompanija, uključujući Luftahansu i Rajaner, ima zaštitu od rizika promena cena nafte, čime su osigurale deo svojih zaliha goriva po fiksnim cenama.
Finer, koji je obezbedio više od 80 odsto goriva za prvi kvartal, upozorio je da bi čak i dostupnost goriva mogla biti ugrožena ako se sukob oduži. Kuvajt, veliki izvoznik mlaznog goriva u severozapadnu Evropu, primoran je da smanji proizvodnju.
Kvantas Ervejs je saopštio da, pored povećanja međunarodnih tarifa, razmatra mogućnost preraspodele kapaciteta prema Evropi. Cene karata na rutama između Azije i Evrope naglo su porasle zbog zatvaranja vazdušnog prostora i ograničenih kapaciteta, a Ketej Pasifik Ervejs iz Hong Konga objavio je u utorak da u martu uvodi dodatne letove za London i Cirih.
Er Nju Ziland je objavio da je povećao cene jednosmernih karata u ekonomskoj klasi za 10 novozelandskih dolara (šest američkih dolara) na domaćim linijama, 20 novozelandskih dolara na kratkim međunarodnim linijama i 90 novozelandskih dolara na dugim linijama, uz mogućnost daljih prilagođavanja cena i reda letenja ako troškovi mlaznog goriva ostanu visoki.
Drugi najveći trošak aviokompanija
Ipak, neke evropske aviokompanije kažu da zasad ne vide potrebu za kratkoročnim merama. Portparol grupacije IAG, vlasnika Britiš Ervejsa, rekao je da su dobro zaštićeni od rizika promene cena u bliskoj budućnosti i da nemaju planove za promenu cena karata.
Britiš Ervejs je u utorak pomerio završetak svojih zimskih letova za Abu Dabi zbog "stalne neizvesnosti", otkazujući sve letove planirane do 11. aprila do kraja godine.
Gorivo je drugi najveći trošak za avio-prevoznike posle radne snage i obično čini oko petine do četvrtine operativnih troškova.
Pored visokih troškova goriva, sužavanje vazdušnog prostora preti poremećajem globalne turističke industrije jer piloti menjaju rute kako bi izbegli sukob na Bliskom istoku.
Emirejts, Katar Ervejs i Etihad zajedno drže oko trećine putničkog saobraćaja između Evrope i Azije. Evropski prevoznici već su suočeni sa manjkom vazdušnog prostora zbog rata u Ukrajini i moraju da izbegavaju rusko nebo, pa je sada, uz još manje dostupnog prostora, njihovo poslovanje još izazovnije.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)