Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su danas i do 35 % nakon što su se intenzivirali napadi na energetsku infrastrukturu u Perijskom zalivu.
Cene gasa u Evropi porasle su za više od 60% otkako je 28. februara započeo američko-izraelski rat protiv Irana, saopštila je novinska agencija Rojters.
Cena sirove nafte Brent, globalnog referentnog standarda, danas je takođe porasla na 112 dolara po barelu. Juče se, prema izveštajima, stabilizovala na 107,38 dolara po barelu, čime je cena sirove nafte porasla za više od 48% od početka rata. Od 13. marta nije pala ispod granice od 100 dolara.
Napadnutno najveće gasno postrojenje
Referentna cena gasa u Velikoj Britaniji takođe je porasla za 6%, na 143,53 penija po termu.
Skok cena nafte i gasa usledio je nakon izveštaja da je pogođen iranski petrohemijski kompleks na gasnom polju Južni Pars. Nekoliko sati kasnije, Katar je saopštio da je došlo do "velike štete" na industrijskom kompleksu Ras Lafan, nakon pretnji iz Irana.
Iz Irana su saopštili da je požar u petrohemijskom kompleksu stavljen pod kontrolu, prenela je agencija Tasnim, koja je povezana sa Revolucionarnom gardom Irana.
Iranska vojska upozorila je da će preduzeti "odlučne mere" kao odgovor na napad na energetsku infrastrukturu.
Iran preti osvetom
"Kao što je ranije upozoreno, ukoliko američko-cionistički neprijatelj napadne našu infrastrukturu za gorivo, energiju, gas i ekonomiju, pored snažnog kontraudara, ozbiljno ćemo pogoditi i izvor te agresije. Smatramo legitimnim metama infrastrukture za gorivo, energiju i gas zemalja iz kojih potiče agresija i uzvratićemo snažno u najkraćem roku", istakli su iz iranske vojske.
Da situacija bude još gora, Katar, zemlja, koja proizvodi petinu svetskog tečnog prirodnog gasa, ranije u martu je obustavila proizvodnju zbog sukoba.
Portparol katarskog ministarstva spoljnih poslova Madžed Al Ansari izjavio je da napadi na energetsku infrastrukturu "predstavljaju pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti".
Energetska tržišta ekstremno nestabilna, svetu preti kolaps
Direktorka finansijske analize u kompaniji "AJ Bell" Dani Hjuzon izjavila je da su napad i iranski odgovor "ponovo podigli tenzije i izvršili novi pritisak na rast cena nafte".
"Bilo kakvo rešenje blokade Ormuskog moreuza trenutno deluje prilično daleko, i dok ne dođe do napretka na tom planu, energetska tržišta će ostati nestabilna", dodala je.
Bela kuća je u sredu reagovala na rast cena nafte najavom da će suspendovati primenu Džounsovog zakona - propisa iz 1920. godine koji predviđa da se za transport robe između američkih luka mogu koristiti samo brodovi proizvedeni u SAD.
Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit rekla je da će izuzeće od pravila u trajanju od 60 dana omogućiti da "ključni resursi poput nafte, prirodnog gasa, đubriva i uglja slobodno teku", jer će sada moći da se koriste i brodovi koji nisu proizvedeni u Americi.
Cenu rata u Iranu plaćamo i u Srbiji
Ipak, pomorske organizacije u SAD ocenile su da će efekat biti minimalan, ističući da su rast cena na pumpama uzrokovale cene nafte, a ne troškovi transporta.
U međuvremenu, Iran je takođe obustavio isporuke gasa Iraku kako bi obezbedio dovoljno zaliha za domaće potrebe, rekao je za Rojters visoki irački zvaničnik.
Sve vesti o ratu na Bliskom istoku čitajte u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO:
(MONDO)