Kada se Greg Dejli kao tinejdžer našao bez krova nad glavom, činilo se da je uspeh u preduzetništvu nedostižan. Sa 19 godina, 2001. godine, postao je beskućnik i šest meseci je spavao gde god je mogao u Mineapolisu.
Zbog nedostatka novca i poteškoća da pronađe stabilan posao, Dejli nije mogao da priušti kiriju. Zato je molio prijatelje i poznanike da prespava na njihovim sofama. U nekoliko navrata bio je prinuđen da spava na podu u kuhinji. Ipak, preduzetništvo mu je bilo u krvi.
"Moj deda je prodavao metle iz zadnjeg dela kombija", kaže on, prisećajući se kako su kao deca putovali s njim dok je prodavao opremu za čišćenje. To iskustvo naučilo ga je važnoj lekciji još u detinjstvu: "Preduzeća hrane porodice."
Danas, sa 43 godine, njegov život je potpuno drugačiji od vremena kada je gladan zaspivao na tuđim sofama. Dejli je osnivač i direktor kompanije za digitalni marketing sa sedištem u Denveru, pod nazivom "Science in Advertising". Kompanija, osnovana 2019. godine, pruža usluge klijentima - od firmi sa liste Fortune 500 do malih porodičnih prodavnica.
Pomaže svim ovim klijentima da upravljaju svojim onlajn oglašavanjem, omogućavajući im da dođu do dodatnih kupaca putem platformi kao što su Gugl, Fejsbuk i Instagram. Uprkos poslovnim lekcijama koje je stekao od svog dede, Dejli priznaje da je njegov porodični život bio "slomljen" dok je odrastao u Denveru.
"Moji roditelji su se razveli kada sam bio mali... Odgajila me je samohrana majka", rekao je on, prenosi BBC.
Kada je imao 10 godina, njegov deda je preminuo, ostavljajući njegovu majku da se sama bori da prehrani četvoro dece. Da bi zaradila novac, prodavala je odeću i nakit, što je, kako Dejli kaže, bio "veliki deo onoga što nam je pomoglo da preživimo".
Kada je postao punoletan, Dejli se selio po SAD, provodeći šest meseci u Teksasu sa bakom i šest meseci sa ocem, pre nego što je počeo da "kauč-surfuje".
Putujući u Kolorado zbog građevinskog posla, Dejli kaže da je trenutak koji mu je promenio život bio susret sa suprugom u crkvi. Dvadeset tri godine kasnije, još uvek su u braku.
Videvši da može da zarađuje više novca radeći manje sati, Dejli je odlučio da se vrati na fakultet 2008. godine. Šali se da, umesto da to bude "romantična priča", shvatio je da su mu potrebne kvalifikacije kako bi mogao više da zarađuje.
Nakon što je završio kurs novinarstva na Metropolitanskom državnom univerzitetu u Denveru, dobio je posao u lokalnim novinama.
Nekoliko godina kasnije, dok su se novine borile sa izazovima koje su doneli pametni telefoni i internet, Dejli se preselio u Englesku kako bi završio dvogodišnje studije kreativnog pisanja na Univerzitetu Oksford. "Ovde u Sjedinjenim Državama štampano novinarstvo je umiralo. Počeo sam da razmišljam o tome kako da pišem za preduzeća", rekao je.
Po povratku u SAD započeo je karijeru u digitalnom marketingu, radeći za različite kompanije.
Kada su se pripremali za pokretanje projekta "Science in Advertising", Dejli kaže da su on i njegova supruga izračunali da imaju između šest i osam meseci ušteđevine pre nego što im ponestane novca. "Bilo je zastrašujuće. Bio sam na ivici suza", kaže on.
Verovao je da može da obavi posao - ono što ga je plašilo bilo je sve ostalo.
"Bilo je toliko pitanja na koja nisam imao odgovore. Šta ako ne uspe? Šta ako ja ne uspem? Šta ako ne budem mogao da obezbedim porodicu?", kaže on.
Umesto da ignoriše taj strah, Dejli kaže da je izgradio svoj posao oko njega, čineći jednu frazu ključnom za način na koji posluje - "neuspeh je uvek opcija".
To je nešto što sada ponavlja svom timu, posebno kada se suočavaju sa odlukama visokog rizika. "Ako se ponašate kao da neuspeh nije moguć, brod će eksplodirati", objašnjava on.
Umesto toga, prihvata da stvari mogu poći po zlu i, ako se to desi, sve se svodi na ograničavanje štete. "Pretpostavite da je neuspeh stvaran. Zatim ga potražite. Pokušajte da ga pronađete. I onda smanjite rizik", kaže on.
Dodaje da, sve dok može da prehrani svoju decu, određeni nivo kratkoročnog finansijskog gubitka "nije važan". Ipak, posao je bio uspešan i proširio je bazu klijenata. Dejli kaže da je posebno ponosan što pomaže malim, porodičnim preduzećima, poput onih kakva su vodili njegova majka i deda.
"Volim da ih vidim uspešne jer to sam ja. To je moja porodica. To je okruženje iz kog potičem", kaže on.
BONUS VIDEO: