Američki predsednik Donald Tramp razmatra mogućnost vojne operacije kojom bi SAD izvukle skoro 450 kilograma obogaćenog uranijuma iz Irana, prema rečima američkih zvaničnika, piše Volstrit žurnal. Reč je o složenoj i rizičnoj misiji koja bi američke snage verovatno zadržala unutar Irana danima ili čak duže.
Tramp još nije doneo konačnu odluku, rekli su zvaničnici, dodajući da razmatra rizik za američke vojnike. Međutim, prema njihovim rečima, načelno je otvoren za tu opciju jer bi to moglo pomoći u ostvarivanju njegovog ključnog cilja - sprečavanju Irana da razvije nuklearno oružje.
Vašington pritiska Iran da preda materijal
Predsednik je, prema izvorima upoznatim sa njegovim razmišljanjem, naložio svojim savetnicima da dodatno pritisnu Iran da pristane da preda nuklearni materijal kao uslov za okončanje rata.
Tramp je u razgovorima sa političkim saveznicima jasno stavio do znanja da se Iranu ne sme dozvoliti da zadrži taj materijal i razmatra mogućnost da ga Sjedinjene Države uzmu silom ako Teheran ne pristane na to u pregovorima, izveštava Volstrit žurnal.
Pakistan, Turska i Egipat deluju kao posrednici između SAD i Irana, ali direktni pregovori o okončanju rata još nisu počeli.
"Posao Pentagona je da pripremi opcije kako bi vrhovni komandant imao maksimalan izbor. To ne znači da je predsednik doneo odluku", rekla je portparolka Bele kuće Karolina Livit. Pentagon nije komentarisao, a portparol Centralne komande SAD takođe je odbio da komentariše.
Tramp je novinarima u nedelju uveče rekao da Iran mora da ispuni američke zahteve ili "neće imati državu". Govoreći o uranijumu, rekao je: "Daće nam nuklearnu prašinu".
Gde se nalazi iranski uranijum?
Pre američko-izraelskih napada na Iran prošlog juna, procenjeno je da Iran poseduje više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 procenata i skoro 200 kilograma materijala obogaćenog na 20 procenata, koji se relativno lako može dodatno obogatiti do nivoa od 90 procenata, neophodnog za proizvodnju nuklearnog oružja.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, Rafael Grosi, rekao je da se većina tog uranijuma verovatno nalazi na dve od tri lokacije koje su SAD i Izrae gađalel: u podzemnom tunelu nuklearnog kompleksa u Isfahanu i skladištu u Natanzu.
Stručnjaci upozoravaju da Iran ima centrifuge za obogaćivanje uranijuma i mogućnost da uspostavi nova podzemna postrojenja. Tramp i deo njegovih saveznika smatraju da bi materijal mogao biti zaplenjen u ciljanoj operaciji koja ne bi značajno produžila rat i omogućila da se sukob završi do sredine aprila, navodi Volstrit žurnal, pozivajući se na izvore upoznate sa raspravama.
Operacija puna rizika
Tramp je saradnicima stavio do znanja da ne želi dugotrajan rat, dok deo njegovih najbližih savetnika želi da se on fokusira na druga pitanja, uključujući izbore za Kongres na kojima republikanci, prema anketama, rizikuju gubitke.
Ali bivši američki vojni zvaničnici i stručnjaci upozoravaju da bi operacija preuzimanja uranijuma silom bila izuzetno složena i opasna i da bi mogla da izazove snažan iranski odgovor i produži rat daleko duže od javno objavljenog roka od četiri do šest nedelja.
Američke snage bi morale da se probiju do lokacija koje su pod vatrom iranskih raketa i dronova. Nakon toga, borbene jedinice bi morale da obezbede područje kako bi inženjeri mogli da uklone ruševine i provere da li postoje mine i zamke.
Sam uranijum se verovatno nalazi u 40 do 50 specijalnih cilindara, sličnih bocama za ronjenje, koje bi trebalo staviti u zaštitne kontejnere za transport. To bi zahtevalo više kamiona, rekao je Ričard Nefju sa Univerziteta Kolumbija i bivši američki pregovarač o iranskom nuklearnom programu.
Ako u blizini ne postoji pista, trebalo bi uspostaviti improvizirani aerodrom za dopremu opreme i izvlačenje materijala. Čitava operacija bi trajala danima, možda i nedelju dana. "Ovo nije operacija u kojoj uđeš i izađeš", rekao je penzionisani general Džozef Votel, bivši komandant Centralne komande SAD.
Postoji i diplomatska opcija
SAD bi mogle da izbegnu takvu operaciju ako bi Iran pristao da preda uranijum kao deo mirovnog sporazuma. Slični transferi već su se događali. Godine 1994., SAD su uklonile obogaćeni uranijum iz Kazahstana u operaciji poznatoj kao Projekat Safir, a 1998. godine, SAD i Velika Britanija su učestvovale u uklanjanju nuklearnog materijala iz postrojenja u blizini Tbilisija, u Gruziji.
Tramp za sada javno ne otkriva da li će narediti takvu operaciju. U subotu je na društvenim mrežama pozvao pratioce da pogledaju emisiju na Foks njuzu u kojoj je komentator Mark Levin pozvao predsednika da "uzme uranijum".
Istovremeno, Tramp pokušava da postigne diplomatsko rešenje, tražeći od Irana da u okviru sporazuma odustane od nuklearnog programa. Šef diplomatije Marko Rubio rekao je prošle nedelje da SAD mogu postići ključne ciljeve i bez kopnenih snaga.
Pentagon priprema više scenarija
Američki zvaničnici tvrde da Iran trenutno ne obogaćuje uranijum, ali bi morao dodatno da poveća nivo obogaćivanja i razvije bojevu glavu kako bi postao nuklearna sila. Takođe, Iran još uvek nema interkontinentalne rakete koje mogu da dosegnu teritoriju SAD, ali prema proceni američke obaveštajne agencije, mogao bi da ih razvije do 2035. godine ako prilagodi svoje svemirske rakete.
Dok američke snage nastavljaju napade na ciljeve u Iranu, Tramp dobija izveštaje o izazovima za potencijalnu operaciju obogaćivanja uranijuma, prema pisanju Volstrit žurnala.
Vojska takođe priprema i druge opcije, uključujući raspoređivanje brzih interventnih jedinica marinaca i padobranaca iz 82. vazdušno-desantne divizije, koje bi mogle da zauzmu strateške lokacije kao što su ostrva kod južne obale Irana.
Pentagon već ima deo potrebnih kapaciteta u regionu, a razmatra i slanje dodatnih 10.000 kopnenih vojnika kako bi predsedniku pružio širi izbor opcija.
Na pitanje šta SAD planiraju da urade sa iranskim obogaćenim uranijumom, ministar odbrane Pit Hegset je rekao da se nada da će Teheran pristati da ga preda, ali je naznačio da postoje i vojne opcije.
"Predsednik je fokusiran na nuklearne kapacitete. Imamo niz opcija, uključujući i onu u kojoj Iran odluči da ih se odrekne, što bismo svakako pozdravili. Neću govoriti ovom društvu ni svetu šta smo spremni da uradimo ili koliko daleko smo spremni da idemo, ali opcije svakako postoje", rekao je Hegset.
Sve vesti o ratu na Bliskom istoku čitajte u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: