Izraz „nuklearni prah“ Tramp koristi za visoko obogaćeni uranijum Irana za koji je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) procenila da je zakopan duboko pod zemljom nakon američkih napada na tri ključna iranska nuklearna postrojenja u junu prošle godine.
Sa iranske strane za sada nema potvrde da je postignut takav dogovor u pregovorima sa Amerikom ili posrednicima iz Pakistana, ali bi, ukoliko je tačan, taj potez predstavljao značajan korak u nastojanjima SAD da ograniče sposobnost Teherana da proizvede nuklearno oružje.
„Neće biti obogaćivanja uranijuma“, rekao je Tramp, dodajući da će Sjedinjene Države raditi sa Iranom na „iskopavanju i uklanjanju duboko zakopanog nuklearnog ‘praha’ (uz pomoć B-2 bombardera)“.
Koliko uranijuma Iran ima
Pre nego što su Amerika i Izrael pokrenuli vazdušne udare na Iran u junu, verovalo se da Islamska Republika poseduje više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto i gotovo 200 kilograma materijala obogaćenog na 20 odsto, koji se relativno lako može pretvoriti u 90 odsto obogaćeni uranijum pogodan za izradu nuklearnog oružja.
Teheran tvrdi da mu je cilj obogaćivanja uranijuma proizvodnja energije i energetska bezbednost, a ne razvoj nuklearnog oružja, iako dostupni podaci izazivaju sumnje.
Iran je najavio planove da do 2041. poveća kapacitet proizvodnje nuklearne energije na 20 gigavata. Međutim, jedina operativna nuklearna elektrana u zemlji, Bušer, izgrađena uz pomoć Rusije i puštena u rad 2013. godine, ima kapacitet od svega 1.000 megavata.
To čini tek oko jedan odsto ukupne proizvodnje električne energije u Iranu. Da bi nadoknadio manjak od oko 25.000 megavata u elektroenergetskom sistemu, Iran bi morao da izgradi još oko 25 elektrana poput Bušera, čija je izgradnja trajala oko 20 godina.
Energetski stručnjak Umud Šokri izjavio je za nemački Dojče vele da Iran raspolaže velikim rezervama nafte i gasa, što omogućava proizvodnju električne energije po znatno nižoj ceni nego iz nuklearnih izvora. Dodao je da proizvodnja struje u Iranu i dalje dominantno zavisi od gasa, dok nuklearna energija učestvuje minimalno.
Gde je „nuklearni prah“
Veći deo iranskih zaliha uranijuma navodno je zakopan ispod ruševina planinskog postrojenja koje je pogođeno američkim bombardovanjem, za koje je Tramp ranije tvrdio da je „uništilo“ iranski nuklearni program.
Prema rečima direktora IAEA Rafaela Grosija, nuklearni materijal se uglavnom nalazi na dve od tri lokacije koje su SAD napale – u podzemnom tunelu nuklearnog kompleksa u Isfahanu i u skladištu u Natanzu.
Izveštaji navode da Iran i dalje poseduje centrifuge za obogaćivanje uranijuma, kao i kapacitete za uspostavljanje novih podzemnih postrojenja.
Zastoj u pregovorima
Iranski nuklearni program ostaje ključna tačka neslaganja između Vašingtona i Teherana. Sjedinjene Države smatraju da obogaćeni uranijum predstavlja bezbednosni rizik jer se može koristiti za proizvodnju nuklearnog oružja.
Iako Iran tvrdi da ne želi nuklearno oružje, takva obećanja nisu dovoljna za značajan napredak u pregovorima. Međutim, eventualna odluka da preda postojeće zalihe obogaćenog uranijuma predstavljala bi ozbiljan ustupak, iako bi njen efekat bio ograničen ukoliko Iran zadrži sposobnost daljeg obogaćivanja.
Američki zvaničnici navode da su prošlogodišnji američko-izraelski napadi uništili ili onesposobili veliki broj centrifuga koje je Iran koristio, ali se veruje da zemlja i dalje raspolaže dodatnim kapacitetima.
Sve vesti o napadu Izraela i Amerike na Iran čitajte u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: