Pet malijskih garnizonskih gradova – Kati, Bamako, Sevare, Gao i Kidal – istovremeno su bili meta napada tokom proteklog vikenda. Džihadisti povezani sa Al Kaidom iz grupe JNIM, u koordinaciji sa FLA, koju uglavnom čine tuareški pobunjenički pokreti za nezavisnost, preuzeli su odgovornost za napade.
Nina Vilen, direktorka Programa za Afriku pri Institutu Egmont za međunarodne odnose, izjavila je za Deutsche Welle da su ovi događaji „bez presedana u istoriji Malija“ i da pokazuju koliko je JNIM ojačao tokom protekle godine. Dodala je i da činjenica da malijska vojna obaveštajna služba nije uspela da otkrije planirane napade predstavlja veliki neuspeh.
Sadio Kamara ubijen je u subotu, 25. aprila 2026. godine, u samoubilačkom napadu koji je izveo JNIM. Vlada je saopštila da je napadač detonirao automobil pun eksploziva ispred Camarine privatne rezidencije u Katiju, oko 15 kilometara od glavnog grada Bamaka.
Kati je centar vojne moći i sedište prelazne vlade. Najavljena je državna sahrana ministra i dvodnevna nacionalna žalost.
Uzdrmana vojna hunta
Nina Vilen je za DW rekla da postoje dva razloga zbog kojih je Camara, koji se smatra drugim čovekom hunte, bio meta. „On je veoma simbolična figura za vojnu huntu“, rekla je. „Drugi razlog je to što je Camara bio ključna osoba u uspostavljanju odnosa sa Rusijom. Napad na njega može biti i poruka da se ne želi prisustvo ruskih trupa u zemlji.“
Prema navodima nemačkog lista Die Tageszeitung, lider hunte Asimi Goita povukao se iz glavnog grada na sigurnu lokaciju u pravcu jugozapada, ka susednoj Gvineji. Stručnjaci na društvenim mrežama pretpostavljaju da se nalazi u bazi specijalnih snaga kojima je ranije komandovao, moguće pod turskom zaštitom.
Od petorice vođa puča koji su 2020. godine srušili izabranu civilnu vlast i uspostavili autoritarni vojni režim, dvojica su sada eliminisana: ministar odbrane Sadio Kamara, čiju je smrt vlada potvrdila, i šef obaveštajne službe Modibo Kone, za kojeg još nema zvanične potvrde – postoje i izveštaji da je teško ranjen prebačen u Maroko.
Tuareški pobunjenici napreduju, Rusi se povlače
Kidal, na severoistoku zemlje, uporište je FLA. Grad je bio simbol rastuće moći malijske vojske, koja ga je 2023. ponovo zauzela od Tuarega uz podršku ozloglašene ruske grupe Wagner Group.
Međutim, situacija se preokrenula, prema rečima Đalila Lounasa, profesora međunarodnih odnosa na univerzitetu Al Akhawayn u Maroku. „Malijska vojska je izuzetno slaba. Poslednjih godina kontrolisala je uglavnom urbane centre, dok su velika ruralna područja bila van njene kontrole. Tako je vojska bila izolovana u Kidalu“, rekao je.
Dana 27. aprila, Africa Corps pod kontrolom Moskve, koji se smatra naslednikom Vagnera, potvrdio je povlačenje svojih snaga iz Kidala nakon teških borbi i u dogovoru sa malijskim vlastima. Pobunjenici su ranije saopštili da su zauzeli velike delove severnog Malija.
Prema lokalnim izveštajima, ruske snage napuštaju jednu po jednu lokaciju i predaju objekte pobunjenicima: prvo Kidal, zatim grad Tesit na granici sa Nigerom, a potom i garnizonske gradove Tesalit i Aguelhok u pustinji.
Navodno su tuareški pobunjenici Rusima ponudili slobodno povlačenje ka Libiji, verovatno vazdušnim putem iz Gaa, najvećeg grada regiona. U međuvremenu, islamisti iz JNIM zauzimaju položaje u napuštenim gradovima.
Prema Lounasu, Africa Corps je učestvovao u borbama u Kidalu, Katiju i Bamaku, ali sa svega 600 do 1.000 boraca. „To je veoma malo. Ne verujem da su Rusi mogli učiniti više, pogotovo jer su angažovani u Ukrajini i nisu se značajnije uključili ni u Iran“, rekao je.
Saradnja džihadista i Tuarega
„Zanimljivo je da je došlo do koordinacije između džihadista i tuareških pobunjenika, koji inače nemaju mnogo zajedničkog, ali imaju zajedničkog neprijatelja“, rekao je Ulf Lesing iz fondacije Konrad Adenauer u Bamaku.
Podsetio je da su zajedno izveli napade 2012. godine i preuzeli sever Malija, ali da su se kasnije razišli kada su džihadisti potisnuli Tuarege.
Lounas smatra da nova saradnja nije iznenađenje zbog njihovih plemenskih i istorijskih veza. Ipak, analitičari ne veruju da pobunjenici imaju kapacitet da zauzmu velike gradove poput Bamaka, već da žele da destabilizuju vlast i primoraju je na pregovore.
Od subote uveče u Bamaku je uveden 72-časovni policijski čas, dok su ključne institucije zaštićene barikadama.
Stanovnici Katija navode da je kretanje otežano i da su prilazni putevi zatvoreni.
Oslabljeni savez bez konkretne pomoći
Savez država Sahela, koji čine Mali, Burkina Faso i Niger, osudio je napade, ali za sada nije pružio konkretnu vojnu pomoć.
Analitičari ocenjuju da je taj savez više formalnog karaktera, jer i same članice vode borbu protiv džihadista i nemaju kapacitete za ozbiljniju intervenciju.
Prema izveštajima, situacija se delimično smirila u gradovima Mopti i Sevare zahvaljujući vazdušnoj podršci, a neke strateške lokacije su ponovo pod kontrolom vlasti.
Nemačka je izrazila zabrinutost zbog razvoja situacije i preporučila svojim državljanima da napuste Mali i izbegavaju putovanja u tu zemlju.
(DW/MONDO)