U jesen 2006. godine lokalne novine i tužioci u regionu Kampanija dobili su anonimno pismo u kojem je opisan plan likvidacije tada 26-godišnjeg pisca Roberta Savijana zbog knjige "Gomora". Knjiga razotkriva aktivnosti klana Kamora i ubrzo postaje međunarodni bestseler.
Prema pisanju Guardiana i Observera, u pismu se navodi da je odluka o njegovoj likvidaciji doneta na sastanku mafijaških šefova u njegovom rodnom gradu Kasal di Prinčipe, uz poruku da će ubistvo biti izvršeno „kada se vode smire“.
"Savijano mora biti kažnjen"
U pismu je stajalo da Savijano mora biti kažnjen, da se zna gde živi njegova porodica, da ga prate i da su ubice već određene. Poruka se završavala upozorenjem da će biti pošteđen samo ako „ućuti“.
Savijano je za "Gomoru" istraživao sudske spise, transkripte i priče iz svog okruženja, a knjiga je ubrzo postala globalni fenomen, prodata u milionima primeraka i prevedena na više od 50 jezika.
Mafija ga upozorila sa 20 mrtvih vrana
Godine 2010. u Sabaudiji kod Rima pronađeno je 20 mrtvih vrana, što je protumačeno kao mafijaška poruka Savijanu. Istraga je pokazala da se nalazio u blizini mesta događaja, ali poruka nikada nije zvanično razjašnjena.
"Nisu me ubili, ali ne daju mi da živim"
Od 2006. Savijano živi pod stalnom policijskom zaštitom, često se seli i retko boravi na istom mestu. Bez pratnje ne može da se kreće niti da vodi normalan život.
U intervjuu za "New York Times" rekao je da živi između četiri zida i da se oseća kao da „nije ni živ ni mrtav“.
Život pod policijskom stražom
Novinari su njegov život opisali kao život zatvorenika u sopstvenom stanu – okružen knjigama, ali bez slobode kretanja. Savijano kaže da je u stalnom „ratu sa svetom, mafijom i sobom“.
Tokom godina živeo je i pod lažnim identitetom u inostranstvu, ali je i tada bio pod zaštitom, piše "Gardijan".
"Mučenik koji nije mrtav"
Iako ima milione pristalica, Savijano je često meta kritika i pretnji. Neki smatraju da bi bezbednosna pratnja bila nepotrebna da mafija zaista želi da ga ubije.
Savijano kaže da mnogi zaboravljaju kako je njegova priča počela i da on nikada nije birao život pod zaštitom.
"Mučenik koji nije mrtav"
Kaže da ga ljudi često doživljavaju kao „mučenika koji nije mrtav“, dok on sam smatra da živi život bez slobode i stalnog pritiska.
Ipak, nakon sudskih presuda protiv mafijaša koji su mu pretili, kaže da je prvi put osetio delimičnu pravdu, ali ne i olakšanje.
Krivica zbog porodičnog života
Savijano nema porodicu ni decu, a kontakt održava uglavnom sa telohraniteljima. Njegova porodica živi pod zaštitom i daleko od Napulja.
Posebno ga pogađa činjenica da su i njegovi najbliži morali da promene život zbog pretnji mafije.
I posle skoro dve decenije pod zaštitom, Savijano nastavlja da piše i javno govori o mafiji. Smatra da mu je oduzeta sloboda, ali da mu nisu oduzeli glas.