Pitanje da li Evropska unija treba direktno da stupi u kontakt sa Rusijom kako bi se okončao rat u Ukrajini i dalje izaziva duboke podele među državama članicama. Dok se jedni zalažu za dijalog, drugi smatraju da je bolje sačekati i dodatno oslabiti poziciju Moskve za pregovaračkim stolom, piše Euronews.
Nedostatak političkog jedinstva, ključnog preduslova za tako važan korak, bio je očit na sastanku ministara spoljnih poslova u ponedeljak u Briselu, gde je nekoliko predstavnika umesto dijaloga pozvalo na uvođenje novih sankcija.
"Vladimir Putin i dalje nije istinski zainteresovan za prave mirovne pregovore. Zato moramo pojačati pritisak na Rusiju kako bismo promenili njenu računicu i podstakli je na pregovore", izjavila je po dolasku švedska predstavnica Marija Malmer Stenergard.
Sličnog stava bio je i Kestutis Budris iz Litvanije. "O čemu bismo razgovarali? Koji bi bili naši zahtevi? Možemo li se uopšte usaglasiti oko zahteva prema Rusiji? Koja je naša strategija, koji je plan i koji je cilj? Kakvo je konačno rešenje? Nije smisao u dijalogu radi dijaloga", rekao je on.
Nasuprot tome, italijanski ministar Antonio Tajani poručio je da EU "nije u ratu" sa Rusijom i da je "važno" biti deo pregovora koji su u toku, dok je Beate Majnl-Rajzinger iz Austrije napomenula da je vreme da Evropljani postanu aktivni učesnici sa sopstvenim pregovaračkim timom. "Moramo da se odlučimo", kratko je poručila Elina Valtonen iz Finske.
Jedino oko čega su se ministri složili jeste da Evropljani sami moraju da odaberu svog izaslanika. Predlog Kremlja da se imenuje Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar koji je radio za ruske energetske kompanije, jednoglasno je odbačen.
Pokušaj premošćavanja razlika
Na kraju sastanka, visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas priznala je da tema još nije sazrela i da zahteva dodatna razmišljanja unutar vlada. "EU je uvek podržavala napore za postizanje pravednog i trajnog mira", kazala je Kalas. "Kako bi Evropska unija preuzela aktivniju ulogu, moramo međusobno da se dogovorimo o čemu želimo da razgovaramo sa Rusijom i koje su naše crvene linije."
Visoka predstavnica, koja je ranije izjavila da EU ne bi smela da se "ponižava" tražeći direktne razgovore sa Rusijom, pokušava da premosti razlike među članicama nacrtom dokumenta koji bi definisao ustupke koje bi Moskva trebalo da učini. O tom poverljivom dokumentu raspravljaće se kasnije ovog meseca na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova na Kipru. Međutim, s obzirom na duboke razlike, malo je verovatno da će se uskoro postići jedinstven stav.
"Nismo ni blizu početka pregovora", upozorila je Kalas. "Trenutno ne vidimo da Rusija pregovara u dobroj veri."
Ponovno oživljavanje ideje o pregovorima
Pitanje direktnog angažmana EU sa Rusijom povremeno se pojavljuje u raspravama otkako je američki predsednik Donald Tramp jednostrano pokrenuo diplomatski proces za okončanje rata u Ukrajini. Ranije ove godine, francuski predsednik Emanuel Makron, koji je sa Putinom poslednji put razgovarao u julu 2025. godine, i italijanska premijerka Đorđa Meloni javno su pozvali Uniju na promenu politike, tvrdeći da se sudbina evropske bezbednosti ne može prepustiti američkim rukama. Rasprava je potom utihnula nakon što je Makronov savetnik Emanuel Bon otputovao u Kremlj na preliminarne razgovore i naišao na hladan prijem.
Tema se ponovo aktuelizovala zbog sukoba na Bliskom istoku, koji je preusmerio pažnju Vašingtona i usporio njegovo posredovanje u Ukrajini. Prošle nedelje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji se čini sve frustriraniji potezima Bele kuće, zatražio od Evropljana da preuzmu aktivniju ulogu. "Moramo da pronađemo funkcionalan diplomatski format, a Evropa mora da sedi za stolom u svim razgovorima sa Rusijom. Bilo bi dobro da Evropa razvije jedinstven glas za te razgovore", rekao je Zelenski na samitu u Jermeniji.
Nekoliko dana kasnije, predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je da postoji "potencijal" da blok direktno pregovara sa Kremljom. "Razgovaram sa 27 nacionalnih lidera kako bismo videli kako se najbolje organizovati i utvrditi o čemu treba efikasno da razgovaramo sa Rusijom kada za to dođe pravi trenutak", rekao je Kosta u Firenci.
Komplementarna uloga, a ne alternativa
U raspravu se uključila i Evropska komisija. "Vidimo prednost u tome da jedna osoba govori u ime 27 država", rekao je portparol. I Kosta i Komisija brzo su naglasili da bi direktni razgovori imali smisla tek kada Kremlj pokaže spremnost na kompromise i ustupke. Putin i dalje insistira da se Kijev odrekne celog regiona Donbasa i da Zapad prizna okupirane teritorije kao ruske, što su zahtevi koje Zelenski odlučno odbija.
Brisel ujedno želi da izbegne utisak da pokušava da zameni Vašington, što bi Trampu moglo dati povod da se trajno povuče. U ponedeljak je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao kako EU ne bi trebalo da teži "alternativnim mirovnim pregovorima", već da ima "komplementarnu" ulogu u postojećem procesu.
Argument protiv dijaloga je i nemilosrdno rusko bombardovanje ukrajinske civilne infrastrukture, uključujući dečji vrtić prošle nedelje. Umesto pregovora, neke članice radije bi sačekale i dodatno oslabile rusku poziciju. Rusija je počela da pokazuje znakove ekonomskog pritiska nakon 20 krugova sankcija te je bila prisiljena da smanji svoju paradu za Dan pobede zbog straha od ukrajinskih napada. Istovremeno, položaj Kijeva ojačan je odobrenjem zajma EU od 90 milijardi evra i potpisivanjem nekoliko odbrambenih sporazuma sa zalivskim zemljama.
"Rusiju treba potisnuti nazad u Rusiju", zaključio je estonski ministar Margus Cahkna. "Putin uopšte nije spreman da razgovara o trajnom i pravednom miru."
BONUS VIDEO: