Kao dete, Marijam je provodila dosta vremena pored Kaspijskog jezera. Iz svog rodnog grada Rudsara u Iranu, posmatrala je kako se nivo vode menja tokom godina, ponekad do te mere da je jednom tokom 1990-ih, porast nivoa vode ostavio njene rođake bez krova nad glavom. Danas je, međutim, situacija potpuno drugačija.
"Ulazim sve dublje i dublje u vodu, ali ona mi dopire samo do kolena. Za nekoga ko je odrastao blizu vode, to je zapanjujuće", kaže Marijam.
Najveće jezero na svetu nestaje
I to nije anomalija - Kaspijsko more, najveće jezero na svetu, nestaje. Naučnici upozoravaju da nivo vode opada od 1990-ih i da je malo verovatno da će se ovaj trend preokrenuti. Prognoze ukazuju da bi pad mogao dostići 21 metar.
"Da bismo to stavili u perspektivu, pad od 18 metara je veći od visine šestospratnice“, kaže Sajmon Gudman, evolucioni biolog sa Univerziteta u Lidsu u Velikoj Britaniji.
Takav pad bi imao značajne posledice po ekosisteme, kao i po ljudsko zdravlje, blagostanje i ekonomsku aktivnost. Postoji nekoliko glavnih faktora koji stoje iza opadanja nivoa vode. Kaspijsko more, koje se graniči sa Iranom, Rusijom, Azerbejdžanom, Turkmenistanom i Kazahstanom, hrani se iz nekoliko reka, ali oko 80 odsto vode jezera dolazi sa severa preko reke Volge.
Brane, sistemi za navodnjavanje i drugi oblici upravljanja vodama decenijama utiču na količinu vode koja u njega utiče. Gudman predviđa da će situacija u budućnosti postati još komplikovanija.
"Projekcije za ostatak ovog veka ukazuju na to da će klimatske promene još snažnije uticati na kontinuirani pad nivoa vode", dodaje Gudman, javlja DW.
Glavni razlozi
Emisije štetne po klimu od sagorevanja nafte, gasa i uglja uzrokuju porast globalnih temperatura, što takođe doprinosi povećanom isparavanju sa površine Kaspijskog mora. A kako se padavine i prilivi u basen Volge smanjuju, Kaspijsko more gubi više vode nego što je dodaje.
Gudman objašnjava da će ovo imati posledice po ceo region.
"Mnoge luke oko Kaspijskog mora moraće biti značajno produbljene da bi ostale dostupne brodarstvu", kaže stručnjak.
Ribolov je takođe pogođen. Sve je teži u plitkim vodama na severu, a ako se voda dalje povuče, veliki deo severnog basena mogao bi potpuno da se osuši. Posledice se već osećaju čak do iranske obale na jugu.
"Riblje pijace koje pamtim iz prošlosti sada su bleda senka. Obala koju pamtimo iz detinjstva veoma se razlikuje od one koju vidimo danas", kaže ona, navodeći kafić koji je nekada bio na obali, ali se sada nalazi nekoliko metara u unutrašnjosti.
Aralsko more već prolazi kroz ovu kataklizmu
Kaspijsko more bi moglo da prati sudbinu Aralskog jezera. Nekada jedno od najvećih jezera na svetu, jezero, koje se nalazi između Kazahstana i Uzbekistana, gotovo je presušilo zbog preusmeravanja vode.
"To ne samo da dovodi do uništavanja ekosistema i izvora hrane - jezero koje nestaje ima i ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje zbog toksičnih peščanih oluja. Kaspijsko more je već na početku ovog procesa", upozorava Sajmon Gudman, stručnjak sa Univerziteta u Lidsu.
Pet zemalja graniči sa Kaspijskim morem, što znači da napori za njegovu zaštitu zahtevaju blisku koordinaciju. Gudman napominje da zemlje već razvijaju mere saradnje, ali su one još uvek u ranim fazama.
Stručnjak ističe da će dugoročna adaptacija zahtevati kontinuirana ulaganja u naučna istraživanja - i strategije koje uzimaju u obzir i ekološke i ekonomske aspekte. I to što je brže moguće.
"Na početku smo ovog procesa, ali brzina kojom se preduzimaju mere mora odgovarati brzini promena u životnoj sredini", kaže Gudman.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: