Poslednjih godina u mnogim evropskim zemljama, i kod nas takođe, pooštravaju se saobraćajne mere u cilju smanjenje teških nesreća, zaštite najugroženijih učesnika u saobraćaju i stvaranja veće bezbednosti. Prekoračenje brzine u vožnji jedan je od najčešćih prekršaja te su se neke zemlje odlučile na smanjenje ograničenja brzine u naseljima. Ukoliko putujete u Grčku, ovo bi trebalo da znate kako ne biste došli u situaciju da budete sankcionisani.
Po uzoru na mere koje je Španija uvela 2020. godine, u Grčkoj se od početka ove godine primenjuje novo ograničenje brzine u stambenim naseljima koje je sa 50 km na sat smanjeno na 30 km na sat. Primenjuje se na sve gradske ulice sa po jednom saobraćajnom trakom u svakom smeru, piše na grčkom sajtu Carandmotor.
Napominju da su izuzetak jednosmerne ulice sa najmanje dve saobraćajne trake, kao i dvosmerne saobraćajnice koje imaju po dve trake u svakom smeru ili razdelno ostrvo - na njima ograničenje i dalje ostaje 50 km na sat.
Pri udaru vozila od 50 km/h, smrtnost pešaka 80 odsto
To u praksi znači da na većini gradskih ulica vozači moraju da voze znatno sporije nego do sada. Ova promena nije slučajna, jer brojna istraživanja pokazuju da smanjenje brzine direktno utiče na težinu posledica saobraćajnih nezgoda.
Važno je naglasiti da, prema dostupnim podacima, pri udaru vozila brzinom od 50 km/h verovatnoća smrtnog ishoda za pešaka može dostići i do 80 odsto, dok se pri brzini od 30 km/h smanjuje na oko 10 odsto.
Ta razlika je ogromna i upravo je jedan od glavnih razloga zbog kojih se sve veći broj zemalja odlučuje za niže ograničenje brzine u gradskim sredinama.
Istovremeno, istraživanja pokazuju da se oko 80 odsto ukupnog saobraćaja odvija na svega 20 odsto gradske putne mreže. Reč je pre svega o glavnim bulevarima i ključnim gradskim saobraćajnicama koje preuzimaju najveći deo saobraćajnog opterećenja, pa se na njima ograničenje od 50 km/h smatra neophodnim radi održavanja protočnosti saobraćaja.
Novo ograničenje značajno doprinosi sprečavanju teških nezgoda
S druge strane, preostalih 80 odsto ulica čine uglavnom stambene i lokalne saobraćajnice, kao i prilazni putevi ka kućama, školama i poslovnim zonama. Prema oceni stručnjaka, upravo na tim mestima ograničenje brzine na 30 km/h značajno doprinosi sprečavanju teških saobraćajnih nezgoda, bez većeg uticaja na protok saobraćaja, piše na sajtu Carandmotor.
U Španiji mere dovele do rezultata
Prvi podaci iz zemalja koje su već uvele ovu meru ukazuju na pozitivne rezultate. Jedan od najupečatljivijih primera je Španija, gde je ograničenje brzine na 30 km na sat u gradskim zonama počelo da se primenjuje pre šest godina. Prema dostupnim podacima, broj poginulih u saobraćajnim nezgodama u gradovima 2024. bio je za pet odsto manji u odnosu na 2020. godinu.
Još izraženiji pad zabeležen je kod pojedinih kategorija učesnika u saobraćaju. Broj stradalih biciklista u urbanim sredinama smanjen je za skoro 19 odsto, dok je kod pešaka zabeleženo smanjenje od 16 odsto, što se u velikoj meri dovodi u vezu sa nižim brzinama kretanja vozila.
Najniža kazna 150, najviša 700 evra
Kada je reč o Grčkoj, novi Zakon o bezbednosti saobraćaja uveo je ograničenja brzine od 30 km/h, uz znatno strože kazne za vozače koji prekorače novo ograničenje u gradskim sredinama.
Za prekoračenje brzine do 20 km na sat predviđena je novčana kazna od 150 evra. Ukoliko je prekoračenje između 20 i 30 km na sat, kazna ostaje 150 evra, ali se izriče i mera oduzimanja vozačke dozvole na 20 dana.
To u praksi znači da vozač koji se kreće brzinom od 50 km/h na ulici gde je ograničenje 30 km/h, pored novčane kazne, može ostati i bez vozačke dozvole na određeno vreme.
Za prekoračenje od 30 do 50 km na sat propisana je kazna od 350 evra, uz oduzimanje vozačke dozvole na 30 dana. U težim slučajevima, kada je brzina veća od dozvoljene za više od 50 km/h, predviđena je kazna od 700 evra i oduzimanje vozačke dozvole na 60 dana.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)