Prema analizi Centra za kompetencije za obezbeđivanje kvalifikovane radne snage, u Nemačkoj je tokom 2025. zabeležen rekordan manjak kvalifikovanih mesara i prodavaca mesa. Poslodavci su u proseku ostajali bez kandidata za 4.665 radnih mesta u toj branši, prenosi DPA.
U odnosu na prethodnu godinu, reč je o skoku od više od 40 odsto, što je najveći rast manjka kvalifikovanih radnika među svim posmatranim zanimanjima, piše Feniks. Stručnjak centra Jurek Tideman istakao je da takav nivo manjka dosad nije zabeležen.
Pritisci i manjak novih radnika
Problem se ne može objasniti samo slabijim interesovanjem mladih za to zanimanje. Veliku ulogu ima i starosna struktura zaposlenih. U 2024. godini 38 odsto radnika u prodaji mesa bilo je starije od 55 godina, što znači da se veliki deo njih približava penziji. Istovremeno, u sektor ulazi premalo novih radnika, pa se pritisak na poslodavce dodatno povećava.
Podaci pokazuju i da se broj zaposlenih u toj grupi zanimanja između 2017. i 2024. smanjio za više od 19 odsto. Reč je o radnicima koji najčešće rade u mesarama i supermarketima, od prodavaca mesa i mesnih prerađevina do specijalizovanih prodavaca.
Snažan rast manjka radnika beleže i neka druga zanimanja. Među rukovaocima građevinskim mašinama 2025. godine nije bilo moguće popuniti više od 1.500 radnih mesta, što je povećanje od 38 odsto u odnosu na godinu pre. U tu grupu ulaze, između ostalog, radnici u niskogradnji (putari) i visokogradnji.
Sve izraženiji manjak poreskih savetnika
U toj profesiji je broj nepopunjenih pozicija porastao za gotovo 27 odsto, na 2318 radnih mesta. Kada se gledaju apsolutne brojke, najveći manjak i dalje se beleži u tehničkim i socijalnim zanimanjima. Najviše nedostaje stručnjaka za električne instalacije u građevinarstvu, gde je prošle godine ostalo prazno više od 16.200 radnih mesta. Sledi nega starijih lica, sa više od 15.200 nepopunjenih pozicija.
Na nivou celog tržišta rada, manjak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj se ipak smanjio. Bez odgovarajućih kandidata ostalo je više od 369.000 radnih mesta, gotovo četvrtinu manje nego godinu dana ranije, piše Večernji.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da taj pad ne znači nužno oporavak. Tideman ističe da je razlog pre svega slabija ekonomija: preduzeća zbog stagnacije i neizvesnih očekivanja raspisuju manje konkursa, a deo otvorenih pozicija uopšte ne popunjavaju.
Ako se ekonomska aktivnost ponovo pojača, Nemačka bi se vrlo brzo mogla suočiti sa još većim pritiskom na tržištu rada i novim rastom potražnje za kvalifikovanim radnicima.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: