Evropske obaveštajne agencije rekonstruisale su sistem koji Moskva poslednjih godina koristi za destabilizaciju kontinenta - sveobuhvatnu hibridnu kampanju koja kombinuje najjeftinije i najskuplje metode subverzije sa ciljem potkopavanja zapadne podrške Ukrajini i razbijanja evropske kohezije.
Obim kampanje potvrdila je i Poljska agencija za unutrašnju bezbednost (ABW), koja je saopštila da je u prethodne dve godine sprovela više kontraobaveštajnih istraga nego tokom čitave prethodne tri decenije, pripisujući to "pojačanoj aktivnosti ruskih i beloruskih obaveštajnih službi".
Veličinu ruskog aparata dodatno je dočarao direktor nemačke obaveštajne službe Martin Jeger na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2026. godine.
"Moskva danas raspolaže sa 60.000 obaveštajnih operativaca širom sveta, ne računajući doušnike", rekao je.
U središtu je model koji su analitičari počeli da nazivaju jednokratnim agentima - amaterima koji se regrutuju putem oglasa na platformi Telegram, pretežno sa ruskog, beloruskog, ali i ukrajinskog govornog područja. Ekonomska logika je jednostavna.
"Izuzetno je jeftino, teško je dokazati, a domet može biti ogroman", rekao je anonimni poljski bezbednosni zvaničnik za američki nedeljnik Njujorker.
Ilustrativan primer tog modela je požar u varšavskom tržnom centru Marivilska 44 pre dve godine, koji je uništio gotovo 1.400 prodavnica. Posle godinu dana istrage premijer Donald Tusk objavio je zaključak koji nije ostavljao prostor za tumačenje: "Sa sigurnošću znamo da su požar naručile ruske tajne službe."
Trojica Ukrajinaca koji su učestvovali u operaciji osuđena su na zatvorske kazne u oktobru 2025. godine. Istraga je i dalje u toku, neposredni izvršilac paljevine još nije identifikovan, a još dvojica Ukrajinaca optužena su za ulogu u napadu.
Složenija arhitektura
Međutim, ABW upozorava da je Rusija od 2024. ubrzano gradila složeniju arhitekturu. Model jednokratnih agenata dopunjuje se takozvanim saboterskim ćelijama, organizovanim po uzoru na organizovani kriminal, sa jasnom podelom uloga i preferencijom prema bivšim vojnicima, policajcima ili plaćenicima iz paravojnih organizacija poput Grupe Vagner.
Istraživač Arkadijuš Nizio, koji prati ruske operacije u Evropi, tu evoluciju opisuje kao nadogradnju - jednokratni agenti testirali su otpornost države, dok profesionalni saboteri preuzimaju složenije ciljeve.
Taj sled ilustrovala je eksplozija na železničkoj pruzi Varšava–Lublin u novembru 2025. godine, u onome što je Tusk nazvao "do sada neviđenim činom sabotaže". Dvojica ukrajinskih državljana identifikovana kao izvršioci odmah su pobegla u Belorusiju.
Jesen 2025. donela je i talas narušavanja vazdušnog prostora. Samo tokom septembra dvadesetak ruskih dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor, a tri ruska lovca MiG-31 narušila su estonski vazdušni prostor tokom 12 minuta, što je podstaklo obe vlade da pokrenu konsultacije prema članu 4 Severnoatlantskog ugovora.
Paralelno sa fizičkim napadima odvijale su se operacije uticaja. Uoči predsedničkih izbora u Poljskoj 2025. ministar za digitalna pitanja Kšištof Gavkovski izjavio je da se svakog minuta beleže incidenti koji uključuju kritičnu infrastrukturu, dodajući da se nijedna druga država Evropske unije ne suočava sa uporedivim pritiskom.
Na platformi X delovala je mreža botova, beloruski državni radio emitovao je program na poljskom jeziku i promovisao marginalnog proruskog kandidata, dok je istraživačka organizacija Alijansa za Evropu prijavila da su bezbrojni propagandni TikTok kanali bili uključeni u kampanju, ali je platforma reagovala tek nedelju dana pre izbora.
Po oceni opozicije, upravo zbog takvog delovanja izbori su dali rezultat koji je Rusiji delimično išao naruku: konzervativni istoričar Karol Navrocki, kojeg je podržavala desničarska stranka Pravo i pravda, pobedio je prozapadnog gradonačelnika Varšave Rafała Tšaškovskog sa 50,89 prema 49,11 odsto glasova.
Iako je Navrocki potvrdio da želi nastavak poljske podrške Ukrajini jer je "Rusija najveća pretnja celom regionu", izričito se usprotivio ubrzanom putu Kijeva ka NATO-u i Evropskoj uniji.
Analitički centar GLOBSEK ocenio je da su mnogi kremaljski pokušaji dezinformisanja propali zbog snažnog javnog konsenzusa. Prema istraživanjima, čak 86 odsto Poljaka smatra Rusiju pretnjom, što je najviši nivo u regionu.
Međutim, ruska propaganda nalazi plodnije tlo u pitanjima koja dele društvo, posebno u stavovima prema ukrajinskim migrantima i finansiranju rata.
Evropski odgovor
Evropska unija odgovorila je sistemskim merama. U aprilu 2025. Komisija je pokrenula strategiju ProtectEU, koja po prvi put integriše zaštitu kritične infrastrukture, sajber bezbednost i borbu protiv dezinformacija u jedinstven okvir, izričito navodeći Rusiju kao aktera koji vodi "onlajn i oflajn hibridnu kampanju" protiv Evropske unije.
Godinu dana kasnije Savet Evropske unije usvojio je zaključke kojima osuđuje ruske hibridne aktivnosti - sabotaže, sajber napade i manipulaciju informacijama - kao deo koordinisane kampanje usmerene na podrivanje demokratskih temelja Unije.
Do aprila 2026. restriktivne mere primenjuju se na ukupno 69 pojedinaca i 19 entiteta, uključujući medijsku platformu Juromor, koja "pojačava i legitimizuje ruske narative i dezinformacije namenjene evropskoj publici".
Holandski Međunarodni centar za borbu protiv terorizma (ICCT) objavio je da je Rusija od početka invazije planirala ili izvela najmanje 151 dokumentovanu neprijateljsku operaciju u Evropi. Samo u Nemačkoj zabeleženo je 320 sumnjivih pokušaja sabotaže tokom 2025. godine.
Rusi neće odustati
Broj hibridnih incidenata opao je u odnosu na rekordnu 2024. godinu, ali prema istraživaču Bartu Šurmanu sa Univerziteta u Lajdenu, to nije znak povlačenja, već činjenice da evropske službe postaju efikasnije u neutralisanju operacija.
"Hibridne operacije traju širom Evropske unije i sasvim je sigurno da Moskva od njih nikada neće odustati", upozorava Šurman.
Istraživač Nizio kaže da je već u toku pojačana operacija povezana sa parlamentarnim izborima u Poljskoj sledeće godine. Procenjuje da postoji velika mogućnost formiranja krajnje desničarske vlade sa antiukrajinskim i antievropskim programom, scenario koji opisuje kao geopolitički preokret i "san za Rusiju".
Jednokratni agenti bili su jeftin prvi talas, saboterske ćelije predstavljaju drugi, skuplji talas, a treći - strpljivo ulaganje u politički i informacioni ekosistem - tek dobija svoj konačni oblik.
Evropska obaveštajna zajednica danas mnogo bolje razume taj mehanizam nego ranije. Međutim, razumevanje mehanizma i sposobnost njegovog zaustavljanja dve su potpuno različite stvari.
BONUS VIDEO: