Iran je od početka rata oštetio 20 američkih vojnih lokacija, a analiza satelitskih snimaka i video-sadržaja sugeriše da su napadi bili znatno opsežniji nego što je javno priznato.
Od kraja februara Iran je gađao ključna postrojenja u osam zemalja Bliskog istoka, uzrokujući višemilionsku štetu na najsavremenijim sistemima protivvazdušne odbrane, avionima za dopunu goriva i radarima, piše BBC.
Teheran je ciljao američke baze i zajednička vojna postrojenja kao odmazdu za američko-izraelske udare širom Irana i Libana u protekla tri meseca.
Pentagon navodi da je od početka operacije "Epski bes" pogodio više od 13.000 ciljeva u Iranu. Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hameni nastoji da istakne uspeh svoje vojske. U izjavi u utorak tvrdio je da Bliski istok više nije "bezbedno mesto" za američke baze.
Dok Bela kuća uporno tvrdi da je iranska vojska gotovo uništena, analitičari kažu da šteta na američkim postrojenjima sugeriše da su teheranski protivnapadi bili precizniji i opsežniji nego što su američki zvaničnici priznali. Američki odbrambeni zvaničnik odbio je da komentariše nalaze BBC-ja, pozivajući se na "razloge operativne bezbednosti".
Analiza satelitskih snimaka
SAD je pokušao da ograniči satelitsku analizu sukoba, tražeći od kompanije Planet, glavnog pružaoca usluga, da uvede neograničeno ograničenje na nove snimke Irana i većeg dela Bliskog istoka.
Kompanija je taj potez opravdala željom da osigura da se njeni snimci ne koriste "od strane neprijateljskih aktera za ciljanje savezničkog i NATO partnerskog osoblja i civila".
BBC Verify je koristio satelitske snimke drugih međunarodnih pružalaca usluga u kombinaciji sa starijim snimcima kompanije Planet kako bi pratio štetu.
Pogođena postrojenja nalaze se u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Kataru, Kuvajtu, Iraku, Jordanu, Bahreinu i Omanu. Stvarni broj mogao bi biti i veći, a neki analitičari procenjuju da je pogođeno čak 28 baza.
Uništena vredna oprema
Među oštećenom opremom nalaze se tri najsavremenija protivbalistička raketna sistema u vazdušnim bazama Al Ruvejs i Al Sadr u UAE-u, kao i u vazdušnoj bazi Muvafak Salti u Jordanu.
Poznato je da SAD upravlja sa samo osam baterija sistema THAAD (Terminal High Altitude Area Defense), koje su raspoređene širom sveta i čija proizvodnja košta oko milijardu dolara. Svaka baterija zahteva posadu od stotinak vojnika, a projektili presretači koje ispaljuje koštaju oko 12,7 miliona dolara po komadu.
Viceadmiral Mark Melet, bivši načelnik irskih odbrambenih snaga, rekao je za BBC da su te baterije srž "veoma složene" regionalne odbrambene mreže koja se ne može "brzo ni lako zameniti".
Iranski udari teško su pogodili i američke avione za dopunu goriva i nadzor u vazdušnoj bazi Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, gde analize satelitskih snimaka jasno pokazuju oštećene letelice i kraterе.
Jedan od aviona analitičar MAIAR-a identifikovao je kao izviđački avion E-3 Sentri, čija bi zamena, prema američkim medijima, mogla koštati i do 700 miliona dolara. Iranski napadi ciljali su i vazdušnu bazu Ali Al Salem i kamp Arifdžan u Kuvajtu.
Analitičari MAIAR-a na satelitskim snimcima identifikovali su uništene bunkere za skladištenje goriva, hangare i smeštajne kapacitete za vojnike u bazi koja je pogođena više puta. U kampu Arifdžan obaveštajna kompanija Džejnс zabeležila je veliku štetu na opremi za satelitsku komunikaciju.
Cena sukoba
Obim štete teško je precizno kvantifikovati, ali Pentagon je u maju procenio da ukupni trošak operacije "Epski bes" iznosi 29 milijardi dolara, od čega će veliki deo verovatno biti utrošen na "troškove popravke ili zamene opreme". Demokrate tvrde da je ta procena verovatno preniska.
U izveštaju je takođe otkriveno da su od februara uništena ili oštećena najmanje 42 aviona, uključujući borbene avione F-15 i F-35, 24 bespilotne letelice MQ-9 "Reaper" i jurišni avion A-10.
Za razliku od skupe opreme koju koristi američka vojska, Iran je u svojim napadima navodno koristio jeftine i lako zamenjive bespilotne letelice.
Promena iranske strategije
Stručnjaci sa kojima je razgovarao BBC Verify kažu da je iranska taktika evoluirala tokom rata, prelazeći sa masovnih raketnih napada na gradove i baze na preciznije, usmerene udare.
"Početne iranske salve bile su usmerene na masovnost - bili su to ogromni talasi osmišljeni da brojem nadjačaju protivvazdušnu i protivraketnu odbranu. Međutim, u roku od nekoliko dana Iran je prešao na manje, preciznije i ciljane napade, čuvajući preostale projektile i bespilotne letelice za specifične, visokovredne ciljeve", rekla je dr Keli Griko, analitičarka iz američkog tink tenka Stimson centar.
Analitičar MAIAR-a rekao je za BBC da je američka vojska "očigledno pokazala određeni stepen opuštenosti na početku rata", jer nije uspela da premesti avione van dometa iranskih dronova i projektila kako se taktika Teherana razvijala. Kao primer naveo je vazdušnu bazu Princ Sultan, koja je već bila pod napadom pre nego što su na njoj uništeni avioni.
Krhko primirje pod pritiskom
Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei poručio je da "narodi i zemlje u regionu više neće služiti kao štit za američke baze. Amerika više neće imati sigurno mesto u regionu za nestašluke i uspostavljanje vojnih baza i sve više će se udaljavati od svog ranijeg položaja".
Njegovi komentari usledili su samo nekoliko dana pre nego što se prekid vatre između SAD i Irana ponovo našao pod pritiskom. U četvrtak je Iranska revolucionarna garda (IRGC) objavila da je ciljala američku bazu u regionu, nakon novih američkih udara na južni Iran.
BONUS VIDEO: