Visoka stenovita obala koja se strmo spušta u bučno ledeno more, i vetar koji obara s nogu. To je najistočnija tačka kopna Rusije i cele Evroazije, rt Dežnjev. Ovde možete da stanete na sam kraj Evroazije, vidite drevno eskimsko selo i mahnete rukom žiteljima Aljaske.
Šta se nalazi na rtu Dežnjev?
Najistočnija tačka na ruskom kopnu nalazi se u udaljenom rejonu Čukotskog poluostrva (Daleki istok Rusije) na rtu visine 740 metara.
- Svetionik-spomenik: Krasi ovaj prostor, a podignut je sredinom 1950-ih u čast ruskog kozaka Semjona Dežnjeva. Na belom obelisku sa vrhom u obliku petokrake zvezde nalazi se spomen-ploča i bronzana bista Dežnjeva.
- Drveni krst: Smešten pedesetak metara dalje, visok je 15 metara i pre podizanja obeliska bio je jedino obeležje na ovom mestu.
Ovaj prostor se smatra svetim, pa tu ne samo da ne sme da se psuje nego ni da se glasno govori. O bacanju đubreta da i ne govorimo.
Ispod obeliska se može sići u pravcu napuštenog eskimskog sela Naukan. Do sredine prošlog veka ono je bilo najistočnije naseljeno mesto Evroazije u kome je živelo 400 ljudi. Međutim, 1958. godine Naukan je raseljen zbog blizine granice sa SAD, a od naselja su ostale samo kamene konstrukcije i u zemlju ukopane ogromne čeljusti kitova na koje su se nekada kačili čamci.
Ako vreme bude vedro, u daljini se vide Diomedova ostrva između kojih prolazi pomorska granica između Rusije i SAD, pa čak i obale Aljaske. Evroazija je od Amerike udaljena svega 86 kilometara preko Beringovog moreuza, a računajući granicu između samih Diomedovih ostrva – svega četiri kilometra.
Pogledajte fotografije najistočnije tačke Evroazije
Ko je bio Dežnjev?
Kozak Semjon Dežnjev (oko 1605–1673) jedan je od legendarnih istraživača novih predela Rusije. Služio je kao mornar na trgovačkim brodovima, a zatim kao kozak u Sibiru, da bi se krajem tridesetih godina 17. veka obreo u Jakutiji gde se bavio sakupljanjem poreza. Posao je bio opasan jer je trebalo tražiti ljude po mračnim tajgama i tundrama, a mnogi nisu hteli da plate.
U nekoliko takvih operacija Dežnjev je otkrio jednu od najvažnijih reka na Dalekom istoku, Kolimu, i osnovao nekoliko naselja. U leto 1648. godine njegova ekspedicija je krenula morem na istok i dospela do samog kraja kontinenta. U svojim beleškama Dežnjev je ovom rtu dao ime Veliki kameni nos. Ekspedicija je zaobišla rt i krenula naniže, podigavši tvrđavu na mestu na kome će kasnije nići Anadir, glavni grad Čukotke.
Da je ovde već bila ekspedicija Semjona Dežnjeva saznalo se tek sredinom 18. veka, kada su u Jakutskoj tvrđavi pronađene njegove beleške. Godine 1898. na predlog Ruskog geografskog društva, Rt Istočni (Vostočni) promenio je ime u Rt Dežnjev.
Kako stići do krajnje tačke Evroazije?
I danas je putovanje do Rta Dežnjev istinska avantura za koju je potrebna ozbiljna fizička i psihička priprema. Ovde duvaju izuzetno jaki vetrovi, vreme se stalno menja, a uokolo je divlja priroda. Zato ovde dolazi svega nekoliko stotina turista godišnje, i to isključivo u pratnji iskusnih lokalnih vodiča.
Postoji nekoliko načina za dolazak:
- Pešačenje: Najbliže naseljeno mesto je selo Uelen (udaljeno 10 do 15 km), ali se pešice češće ide iz sela Lavrentij gde se nalazi aerodrom. Odatle do rta ima 100 kilometara hoda kroz tundru. Ovo je najjeftinija, ali i najteža solucija.
- Pomorska ekspedicija: Čamcem od Lavrentija kroz ledeno Beringovo more. Ovo je najpopularniji način; plovidba traje nekoliko sati, nakon čega turisti ostaju da noće pod šatorima.
- Kruzer: Najskuplja, ali najudobnija varijanta. Sa broda se do same obale prebacuje brzim motornim čamcima.
- Helikopter: Iz sela Lavrentij, ali u vrlo retkim slučajevima. Zbog snažnih vetrova i stenovitih obala, letelicu mogu da prizemlje jedino izuzetno iskusni piloti i to samo kada je vreme savršeno.
BONUS VIDEO:
(Prozor u Rusiju/MONDO)