Umesto uobičajenog hladnog vremena koje donose maj i jun, glavni grad Perua, Lima, doživljava pravo leto. Temperature su porasle na oko 27°C, što je podstaklo ljude da hrle na plaže i okean radi kupanja. Temperature mora duž obale porasle su skoro 5,5°C iznad proseka, a u gradu Paita na severu Perua čak 7,9°C iznad normale.
Razlog je talas rekordno tople vode ispod površine okeana koji se kreće preko Pacifika poslednja dva meseca i sada stiže do peruanske obale. Ovaj talas je povezan sa razvojem fenomena El Ninjo, koji bi, prema najnovijim modelima, mogao postati najjači ikada zabeležen, izveštava Vašington post.
Abraham Levi, direktor meteorološke konsultantske firme u Peruu, opisao je okeansku vrućinu kao „nešto nezamislivo u normalnoj godini“ i rekao da Peruanci sa zabrinutošću prate situaciju, čak i dok koriste prijatno vreme da provode vreme napolju.
Šta je tačno El Ninjo?
El Ninjo je prirodni klimatski fenomen koji se javlja kada površinske vode u centralnom i istočnom Tihom okeanu postanu toplije nego obično, što utiče na vremenske obrasce širom sveta.
Obično pasati (stalni vetrovi) guraju toplu vodu ka zapadnom Pacifiku, blizu Australije i Indonezije. Tokom El Ninja, ovi vetrovi slabe ili menjaju smer, uzrokujući da se topla voda kreće ka obalama Južne Amerike.
s
Posledice El Ninja mogu biti različite: obilne kiše i poplave u delovima Južne Amerike, suše u Australiji, Indoneziji i delovima Afrike, blaže zime u delovima Severne Amerike i, na primer, promene u ribarstvu kako toplija voda menja morske ekosisteme.
El Ninjo se obično javlja svake 3 do 5 godina i traje od nekoliko meseci do godinu dana. Takođe treba napomenuti da postoji i njegova suprotnost, La Ninja, kada su vode Pacifika hladnije nego obično. Oba fenomena su deo šireg klimatskog sistema nazvanog ENSO (El Ninjo – Južna oscilacija).
Najjači u istoriji?
Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) objavio je nove prognoze da bi temperatura centralnog ekvatorijalnog Pacifika mogla porasti za čak 3,5°C iznad proseka do novembra. Ovo bi premašilo rekorde postavljene 2015. i 1877. godine, a uticaji bi se mogli osećati do 2027. godine.
U nekim delovima sveta, kao što je Peru, efekti se već osećaju.
„Efekti se već osećaju u sektoru ribarstva zbog obustave industrijskog ribolova inćuna, jednog od najvećih ribolovnih područja na svetu“, rekao je Levi.