Pentagon je od Kongresa zatražio oko 80 milijardi dolara za pokrivanje troškova rata u Iranu, uz već zatraženo značajno povećanje vojnog budžeta. Vest dolazi u trenutku kada se administracija Donalda Trampa suočava sa nesuglasicama oko sprovođenja mirovnog sporazuma sa Teheranom, a predsednik je upozorio da će "učiniti sve što je potrebno" ako Iran ne bude poštovao dogovor, piše AP.
Ministarstvo odbrane obavestilo je senatore o potrebi za približno 80 milijardi dolara, prvenstveno za troškove američkog rata protiv Irana. Taj iznos dolazi kao dodatak na već ogromno povećanje vojne potrošnje koje traži predsednik Donald Tramp. Iako Kancelarija za upravljanje i budžet Bele kuće još nije podnela zvaničan zahtev Kongresu, ministar odbrane Pit Hegset već je započeo sastanke na Kapitol Hilu.
Prema izvorima upoznatim sa situacijom, visoki zvaničnik ministarstva obavestio je senatore o zahtevu za finansiranje prošle nedelje. Zahtev za dodatnim milijardama dolazi u politički napetom trenutku, dok su zakonodavci skeptični prema sporazumu koji je Tramp postigao sa Iranom i oprezni u vezi sa daljim koracima.
Bela kuća je za Pentagon zatražila budžet od čak 1,5 biliona dolara, što je gotovo 50 odsto više u odnosu na finansiranje u tekućoj fiskalnoj godini.
Nesuglasice oko mirovnog sporazuma sa Iranom
Upozorenje predsednika Trampa usledilo je nakon što su američki i iranski zvaničnici u Švajcarskoj završili početne razgovore o trajnom okončanju sukoba. U međuvremenu, iranski predsednik Masud Pezeškijan doputovao je u Pakistan na ključne razgovore o ratu, dok tehnički timovi rade na detaljima sporazuma. Međutim, već su se pojavila neslaganja.
Potpredsednik Džej-Di Vens izjavio je da će odmrznuta iranska finansijska sredstva "zapravo biti iskorišćena za kupovinu američke soje, američkog kukuruza i američke pšenice za dobrobit iranskog naroda". S druge strane, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaje rekao je da će se Teheran pri uvozu voditi "cenama i kvalitetom" i da Iran trenutno nema potrebu za američkim usevima.
"Zanimljivo je da je filozofija i cilj rata, koji je trebalo da uništi iransku civilizaciju i dovede do kolapsa Irana, postao obogaćivanje američkih poljoprivrednika", izjavio je Bagaje u Teheranu.
Iranski zvaničnici takođe su osporili Vensovu tvrdnju da će Sjedinjene Države i Katar morati da odobre način na koji Iran koristi odmrznuta sredstva.
"Iran je jedina zemlja koja odlučuje šta će uraditi sa tim sredstvima", poručio je iranski ambasador u Ženevi Ali Bahreini.
Neslaganje postoji i oko inspekcija nuklearnih postrojenja. Dok je Vens tvrdio da je dogovorena poseta inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju lokacijama koje su SAD bombardovale prošle godine, Bagaje je to demantovao, navodeći da takve posete nisu planirane.
Predsednik Tramp je mirovne pregovore predstavio kao pobedu za američke poljoprivrednike, ali su stručnjaci skeptični.
Džozef Glauber, istraživač Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike, smatra da je „malo verovatno“ da će Iran napustiti dosadašnje partnere zbog Amerike i da se ne očekuje značajnija trgovina u kratkom roku.
Tramp se okreće domaćim temama
U nastojanju da pažnju usmeri na američku ekonomiju, predsednik Tramp danas će posetiti fabriku Mek Trak u Pensilvaniji. To je njegov prvi veći javni događaj van Vašingtona otkako je potpisao privremeni sporazum o prekidu rata sa Iranom.
Poseta dolazi u trenutku kada se približavaju izbori u novembru, a rast cena mogao bi da utiče na procenu birača o Trampovom upravljanju ekonomijom.
Prema junskoj anketi Asosiejted Presa, oko trećine odraslih Amerikanaca odobrava Trampov pristup ekonomiji. Ovo je njegova peta poseta Pensilvaniji, ključnoj saveznoj državi koja mu je pomogla da osigura pobedu na izborima 2016. i 2024. godine.
U Vašingtonu se Trampova administracija bavi problemima sa bazenom ispred Linkolnovog memorijala. Pripadnici Nacionalne garde i policije u ponedeljak su patrolirali oko bazena dok traje trka s vremenom da se završi neuspešna obnova pre proslave 250. godišnjice nacije.
Tramp je izjavio da su vlasti izvršile "više hapšenja" osoba koje je optužio za oštećenje premaza bazena, tvrdeći bez dokaza da su vandali bacali đubrivo u vodu i sekli oblogu skalpelom. Izvođači radova poslednjih dana koriste hemikalije i ozonske nanomehuriće u borbi protiv algi koje su se pojavile nakon obnove vredne više od 14 miliona dolara.
Važne odluke sudova
Američki Vrhovni sud danas je doneo nekoliko značajnih odluka. Glasovima 6:3 sudije su presudile da EksonMobil može na američkim sudovima da tuži kubanske državne kompanije zbog imovine zaplenjene nakon što je Fidel Kastro preuzeo vlast pre više od 65 godina. Ova odluka, druga takva u poslednja dva meseca, mogla bi Trampovoj administraciji da pruži dodatni pritisak na Kubu.
U drugom slučaju, Vrhovni sud je odbacio tužbu protiv tehnološkog giganta Sisko, u kojoj se tvrdilo da je kompanija svojom tehnologijom pomogla Kini u progonu članova duhovnog pokreta Falun Gong. Sudije su zaključile da američki sudovi nisu nadležni za taj slučaj.
Istovremeno, odlukom 6:3, sud je stao na stranu Trampove administracije u slučaju protiv nosilaca zelene karte optuženih za krivična dela.
Odluka se odnosi na slučaj iz 2012. godine kada je imigracioni službenik nosioca zelene karte Muk Čoi Lua stavio na uslovnu imigracionu slobodu zbog sumnje na krivično delo, što je kasnije omogućilo ubrzani postupak deportacije.
Pored Vrhovnog suda, odluke su donosili i niži savezni sudovi. Sudija Ejmi Berman Džekson presudila je da vlada ne može sprečiti korisnike programa pomoći u hrani (SNAP) da kupuju slatkiše i zaslađena pića, navodeći da Kongres nije propisao takva ograničenja.
"Ono što ne mogu da urade jeste da usput krše zakon i sopstvene propise", napisala je sudija.
U odvojenom slučaju, savezna sudija Sparkl L. Suknanan blokirala je korišćenje nove verzije savezne baze podataka SAVE za proveru državljanstva birača. Presudila je da bi alat, ključan za napore Trampove administracije u borbi protiv navodnog ilegalnog glasanja, mogao dovesti do pogrešnog brisanja birača sa spiskova.
Hapšenja zbog planiranja napada, pad Vol Strita
Vlasti su uhapsile još dve osobe u Misuriju i državi Vašington u vezi sa planiranim napadom na UFC borilački spektakl koji je Tramp organizovao u Beloj kući ranije ovog meseca.
Vilijam Li Spartakus Falkner i Džordan V. Rinker optuženi su za zaveru radi izvršenja ubistva. Plan je osujećen nekoliko dana pre događaja održanog 14. juna.
Na finansijskim tržištima, Vol Strit beleži još jedan dan gubitaka, predvođen kontinuiranom rasprodajom u tehnološkom sektoru. Terminski ugovori za Nazdak pali su za 2,6 odsto, dok investitori postaju zabrinuti zbog velikih troškova kompanija za veštačku inteligenciju i predstojećih povećanja kamatnih stopa.
Među najvećim gubitnicima nalaze se proizvođači čipova poput Majkrona i Intela, kao i SpejsEks Ilona Maska.
U međuvremenu, danas se održavaju predizbori u Njujorku, Merilendu, Južnoj Karolini i Juti.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)