Dva razorna zemljotresa pogodila su Venecuelu, a strahuje se da je poginulo na hiljade ljudi. Ekonomska šteta mogla bi da dostigne čak 100 milijardi dolara.
Vanredno stanje u zemlji proglasila je vršilac dužnosti predsednice Delsi Rodrigez, dok je američki predsednik Donald Tramp odmah objavio da su Sjedinjene Američke Države spremne, voljne i sposobne da pomognu "sjajnim prijateljima".
Takve Trampove reči pre šest meseci ne bi bile moguće. Početkom godine američka vojska pokrenula je operaciju u kojoj je otet predsednik Nikolas Maduro zajedno sa suprugom. Prebačeni su u Njujork, gde su optuženi za narkoterorizam.
Pitanje koje je od tada ostalo bez jasnog odgovora, a sada je od izuzetnog značaja - ko zapravo vlada Venecuelom?
Četiri stuba koalicije
Zvaničan odgovor glasi: Delsi Rodrigez, nekadašnja potpredsednica, koju je Vrhovni sud postavio za vršioca dužnosti predsednice dan nakon Madurovog odlaska. Međutim, stvarnost je znatno složenija.
Politikolog Salvador Santino Regilme sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji smatra da "stvarna vlast u ovom slučaju leži unutar vladajuće koalicije, a ne u jednoj osobi na jednoj funkciji".
Ta koalicija počiva na četiri stuba. Delsi Rodrigez upravlja izvršnom vlašću i vodi diplomatiju prema Vašingtonu. Njen brat Horhe Rodrigez kontroliše parlament. Ministar odbrane Vladimir Padrino Lopes upravlja vojskom, dok Diosdado Kabeljo, ministar unutrašnjih poslova, kontroliše policiju i naoružane ulične milicije poznate kao "kolektivos".
Venecuelanski vojni strateg Hose Garsija opisao je Kabelja kao "najnasilniji i najnepredvidiviji element venecuelanskog režima". I protiv njega su Sjedinjene Američke Države podigle optužnicu za narkoterorizam i nude nagradu od 25 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. Uprkos tome, on i dalje nesmetano obavlja ministarsku funkciju.
Međunarodna krizna grupa (ICC) upozorila je u januaru da bi "Rodrigezovi mogli biti smenjeni u bilo kom trenutku ukoliko to odluče frakcije koje raspolažu oružjem".
Zavisni od Amerike
Prihodi od nafte najbolje objašnjavaju raspodelu moći u zemlji. Uplate za venecuelansku naftu ne idu direktno Venecueli, već prolaze kroz kanale koje nadziru Amerikanci i deponuju se na ograničen račun u Kataru.
Venecuela svakog meseca mora da podnosi zahteve za odobravanje troškova - za plate nastavnika, policajaca i zdravstvenih radnika.
"Venecuela kaže koliko joj je potrebno, a mi odobrimo", izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio.
ICC je to sažeo u jednoj rečenici: "Delsi Rodrigez sada vodi vladu koja sarađuje sa Vašingtonom pod pretnjom novih vojnih akcija ukoliko ne ispuni američke zahteve."
Tramp je u martu Delsi Rodrigez nazvao "predsednicom" i pohvalio njenu administraciju, iako ona nikada nije izabrana na tu funkciju.
Opozicija, čiju je kandidatkinju Mariju Korinu Mačado, dobitnicu Nobelove nagrade za mir, Tramp u januaru opisao kao osobu koja "nema dovoljan broj pristalica niti poštovanje u zemlji", i dalje je politički marginalizovana, iako anketa iz maja pokazuje da bi čak 82,6 odsto Venecuelanaca glasalo za Mačado, dok bi samo 4,5 odsto podržalo Rodrigezovu.
Vašingtonska kancelarija za latinoameričke studije (WOLA) u svom izveštaju iz marta zaključila je da se "čak i ako se ovo može nazvati tranzicijom, ona u ovoj fazi ne može označiti kao demokratska. Struktura autoritarne vlasti, izgrađena tokom Madurove vladavine, i dalje postoji".
Obnova - ogroman izazov
Obnova nakon razornog zemljotresa predstavlja složen i dugotrajan posao za svaku državu.
Za današnju Venecuelu - bez izabranog predsednika, sa prihodima od nafte pod američkim nadzorom, ekonomijom koja se tek oporavlja od višegodišnje hiperinflacije i čak 7,9 miliona građana koji su od 2014. godine napustili zemlju - taj zadatak predstavlja gotovo nepremostiv izazov.
CNN je u svojoj analizi ocenio da je zemljotres "ključni test Trampove koncepcije spoljne pomoći", navodeći da Venecuela "ostaje u izuzetno teškom stanju nakon godina sankcija koje su ozbiljno narušile zdravstveni sistem i infrastrukturu - upravo ono što sada mora da funkcioniše kako bi se spasili ljudski životi".
Višegodišnja obnova koštaće desetine milijardi dolara. Za to je potrebna suverena vlada sa demokratskim legitimitetom, fiskalnim kapacitetom i efikasnom administracijom, što Venecuela, bez obzira na to ko je formalno vodi, u ovom trenutku nema.
BONUS VIDEO: