Nova studija je pokazala da drveće u Kini koje je zasađeno kao deo velikih projekata pošumljavanja izgleda raste brže od onog u prirodnim šumama. Naučnici kažu da je to moguće zato što zasađena stabla jače reaguju na rastući atmosferski ugljen-dioksid.
Kina brzo postaje "zelena". Zemlja je od 1978. godine zasadila 66 milijardi stabala (prema nekim podacima 78), a planira da zasadi još 34 milijarde do sredine ovog veka, kao deo "Velikog zelenog zida", s ciljem usporavanja širenja pustinja Gobi i Taklamakan.
Razlike između prirodnih i zasađenih šuma
Ove nove šume apsorbuju velike količine CO2, ali nije jasno kako se tačno razlikuju od prirodnih, rekao je za Live Science prvi autor studije Juang Luo, pejzažni ekolog na Univerzitetu u Pekingu u Šenženu, Kina.
Luo i njegove kolege su počeli da proučavaju kako razlike između prirodnih i zasađenih šuma, uključujući raznovrsnost vrsta, gustinu drveća i starost, mogu uticati na to kako šume reaguju na porast CO2 i klimatske promene.
"Zasađene šume se široko koriste u strategijama ublažavanja klimatskih promena, ali većina globalnih modela ekosistema ne pravi razliku između tipova šuma niti adekvatno prikazuje dinamiku povezanu sa starenjem", rekao je Luo i dodao:
"Zato smo smatrali da je važno da razjasnimo kako ovi faktori međusobno deluju - ne samo radi naučnog razumevanja, već i radi poboljšanja modela i pretpostavki koje stoje iza stvarne šumarske politike i obračuna ugljenika."
Zasađene šume su one koje su ljudi namerno stvorili, poput onih u Velikom zelenom zidu. Prirodne šume, s druge strane, rastu bez ljudske intervencije.
Istraživači su koristili satelitske podatke za praćenje indeksa lisne površine, mere gustine krošnji i ključnog pokretača apsorpcije ugljenika, kako bi utvrdili koliko brzo rastu različite vrste šuma i otkrili su iznenađujuću razliku: zasađene šume povećale su svoju lisnu površinu 66% brže od prirodnih.
Većina te razlike bila je posledica toga što su zasađene šume u proseku mnogo mlađe od prirodnih - a mlada stabla rastu brže od starih. Ali čak i kada se uporede šume slične starosti i uslova rasta, zasađena stabla su i dalje rasla 4,6% brže, a razlika je bila još izraženija u mešovitim i zimzelenim šumama.
Prirodne šume rastu sporije, ali stabilno
To je uglavnom zbog načina na koji se upravlja zasađenim šumama. One obično sadrže brzorastuće vrste poput eukaliptusa i topole i često se aktivno održavaju, pri čemu ljudi uklanjaju konkurentsku vegetaciju, pa čak i đubre zemljište. Ove intervencije smanjuju konkurenciju za svetlost, vodu i hranljive materije, pojačavajući efekat "đubrenja" rastućeg atmosferskog CO2.
Ova razlika dostiže vrhunac u zasađenim šumama kada su stabla stara od 30 do 40 godina, a zatim primetno opada posle 40. godine. Nasuprot tome, prirodne šume rastu sporije, ali stabilno, pa imaju prednost na duge staze.
"Zasađene šume mogu biti moćan kratkoročni alat za apsorpciju ugljenika, ali ta prednost je privremena. Za dugoročno skladištenje ugljenika i otpornost, prirodne šume ostaju nezamenljive", rekao je Luo.
Kevin Dsuza, koji je radio na modelima pošumljavanja tokom svog postdoktorskog istraživanja na Univerzitetu Vaterlo i nije bio uključen u novu studiju, rekao je da rezultati imaju intuitivnog smisla, jer široka lisna površina mladih, brzorastućih stabala može dovesti do povećanog unosa ugljenika. Ali nije siguran da je površina listova najbolja mera za praćenje rasta i skladištenja ugljenika.
"To nije loša zamena, ali ne daje potpunu sliku. Krošnja je samo vrh drveta, a ugljenik se skladišti na raznim mestima - u drvetu, kori, korenu i zemljištu", rekao je.
Druga studija kineskih šuma otkrila je da prirodne šume zapravo akumuliraju više ugljenika iznad zemlje nego zasađene šume u svojim ranim godinama, istakao je Dsuza, pa ove rezultate treba pažljivo razmotriti zajedno sa drugim faktorima.
Izvlačenje maksimuma
Luo je rekao da nalazi pokazuju da većini globalnih klimatskih modela nešto nedostaje kada je u pitanju razumevanje uloge različitih tipova šuma u sekvestraciji ugljenika i klimatskim promenama.
"Upravljanje korišćenjem zemljišta funkcioniše na suptilnije i specifičnije načine nego što smo pretpostavljali. Ne radi se samo o sadnji više drveća. Radi se i o tome kada ih sadite, koje vrste birate i kako njima upravljate tokom vremena", rekao je.
Luo se nada da će ovi nalazi pomoći da se usmere napori pošumljavanja, kako bi se obezbedilo da se izvuče maksimum iz sadnje novih šuma i ublaže posledice klimatskih promena.
"Naš rad nudi praktičniji vodič za klimatske akcije zasnovane na šumama: kada saditi, šta saditi, koliko dugo traju koristi i koji trenutni modeli greše. Nadamo se da će to pomoći ljudima da donose bolje odluke", rekao je.
BONUS VIDEO: