Rekordne vrućine koje su pogodile Evropu u drugoj polovini juna prouzrokovale su smrt više hiljada ljudi, svrstavši se tako među najsmrtonosnije klimatske katastrofe u istoriji starog kontinenta. Analiza koju je sproveo portal "Politiko" pokazuje da je Nemačka pretrpela najteže posledice ovog ekstremnog vremena.
Prema procenama naučnika i preliminarnim zvaničnim podacima iz šest najteže pogođenih evropskih država, nezapamćene temperature odnele su najmanje 14.000 dodatnih života. Ovaj pakleni toplotni talas trajao je od 18. juna do 1. jula, rušeći rekorde širom kontinenta. Stručnjaci izričito naglašavaju da bi ovakve vrućine bile gotovo nemoguće bez klimatskih promena koje su direktna posledica ljudskog delovanja i sagorevanja fosilnih goriva.
Zastrašujući bilans "viška" smrtnih slučajeva po zemljama izgleda ovako:
- Nemačka: 6.800 preminulih
- Velika Britanija: 2.200 preminulih (procenjeno)
- Francuska: oko 2.000 preminulih
- Belgija: 1.740 preminulih
- Španija: 810 preminulih direktno od vrućine
- Holandija: 480 preminulih
Zvanični servis za praćenje smrtnosti, EuroMOMO, beleži da je u 27 država članica EU samo u periodu od 22. do 28. juna prijavljeno čak 10.650 dodatnih smrtnih slučajeva. Ovi brojevi još uvek nisu konačni, s obzirom na to da visoke temperature izazivaju smrt ne samo usled toplotnog udara, već i zbog naglog pogoršanja postojećih hroničnih bolesti.
"Vrlo je verovatno da su ove brojke direktna posledica paklenih vrućina. Trenutno nema drugih objašnjenja niti zdravstvenih pretnji u Evropi. Ove brojke su zaista zapanjujuće u svojim razmerama", upozorava Lase Skafte Vestergard, glavni lekar danskog Instituta, komentarišući ovu crnu statistiku.
Francuska: Pariz gori, drastičan skok smrtnosti
Dok su temperature prelazile 40 stepeni Celzijusa, Agencija za javno zdravlje u Francuskoj prijavila je krajem juna 2.025 slučajeva "viška" smrtnosti, što predstavlja povećanje od 29 odsto u poređenju sa prethodnom nedeljom. Najveća tragedija zadesila je regiju Il-de-Frans, koja obuhvata Pariz, gde je zabeleženo 619 dodatnih žrtava (skok od 62,8%). Većina preminulih bila je starija od 45 godina, a nadležni strahuju da bi krajnji bilans mogao biti još mračniji.
Belgija: Najsmrtonosniji toplotni talas od početka merenja
U jeku toplotnog talasa, belgijski Institut za javno zdravlje registrovao je 1.747 dodatnih smrti. Regija Valonija je pretrpela najteži udar, uz skok smrtnosti od čak 76 odsto. Iako su stariji po pravilu najugroženiji, jezu izaziva podatak da je 280 žrtava bilo mlađe od 65 godina. Zbog ovih brojki, junski pakao je zvanično proglašen za najsmrtonosniji toplotni talas u Belgiji od kada su započeta merenja 2000. godine.
Nemačka: Crni rekord i gotovo 7.000 ugašenih života
Samo u periodu od 22. do 28. juna, nemački zavod za statistiku evidentirao je katastrofalnih 6.800 dodatnih smrtnih slučajeva. Renomirani Institut "Robert Koh" izradio je poseban model prema kojem se više od 5.100 smrtnih ishoda u 2026. godini može direktno pripisati nepodnošljivim temperaturama, pri čemu se ubedljiva većina dogodila upravo tokom juna.
Španija i Holandija: Stotine mrtvih uprkos klimama
U Španiji je registrovano 812 dodatnih smrtnih slučajeva direktno povezanih sa vrelinama. Iako je živa u termometru išla znatno iznad 40 stepeni, katastrofa bi bila još gora da oko 40 odsto domaćinstava u Španiji nema klima-uređaje, što je čak dvostruko više od evropskog proseka. U Holandiji je zabeleženo 480 žrtava, od kojih su najveći deo činili građani stariji od 80 godina.
Velika Britanija: Klimatska kriza je surova sadašnjost
Naučnici iz Velike Britanije navode da je usled junskih vrelina u Engleskoj i Velsu preminulo oko 2.200 ljudi. Istraživači sa prestižnih instituta procenjuju da je čak 42 odsto ovih tragičnih ishoda direktna posledica skokova temperature izazvanih klimatskim promenama.
"Ovi rekordni toplotni talasi iznova pokazuju da klimatska kriza više nije pretnja iz budućnosti", kratko i jasno je poručio britanski ministar energetike Ed Miliband.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)