Period usporenog nestajanja arktičkog morskog leda je završen, a naučnici su tokom zime zabeležili dosad najveći međugodišnji pad. Pokazalo je to novo istraživanje koje preokreće ranije zaključke o privremenoj stabilizaciji ledenog pokrivača, piše "The Guardian".
Privremena pauza u otapanju
Prethodno istraživanje, objavljeno prošlog leta, pokazalo je da se otapanje morskog leda na Arktiku usporilo u poslednjih dvadeset godina. U periodu od 2005. do 2024. nije zabeležen statistički značajan pad površine leda, što je bio iznenađujući nalaz s obzirom na rast globalnih temperatura.
Tada su istraživači objasnili da su prirodne varijacije okeanskih struja verovatno neutralizovale uticaj globalnog zagrevanja i tako ograničile otapanje. Pritom su istakli da je reč o privremenom predahu i predvideli da će se otapanje nastaviti dvostruko brže od dugoročnog proseka u sledećih pet do deset godina.
Preokret i nastavak dugoročnog trenda
Samo dve godine kasnije, nova studija potvrđuje da je period sporijeg otapanja završen. Naučnici su analizirali najnovije satelitske snimke i zaključili da je usporavanje zabeleženo od 2005. do 2024. bilo privremeno, a ne trajno.
"Ono što je početkom 2020-ih izgledalo kao pauza, sada se čini tek privremenim usporavanjem unutar dugoročnog trenda pada", rekao je dr Duo Čan, glavni autor rada sa okeanografskog i geonaučnog fakulteta Univerziteta u Sautemptonu. Od početka satelitskih merenja 1979. godine, površina morskog leda u septembru, kada dostiže svoj godišnji minimum, smanjila se za polovinu.
Rekordni zimski gubitak i posledice
Istraživanje je otkrilo da se između 2024. i 2025. arktički morski led smanjio za 5,8 odsto, što predstavlja najveći zabeleženi međugodišnji pad tokom zime. Dr Alesandro Silvano, koautor rada sa istog univerziteta, izjavio je da je taj nagli pad u 2025. godini bio neuobičajen, ali i fizički objašnjiv s obzirom na trenutno zagrevanje Arktika.
Zimski morski led deluje kao izolator između relativno toplog Arktičkog okeana i znatno hladnije atmosfere. Njegovo smanjenje znači da više toplote i vlage iz okeana prelazi u atmosferu. Autori studije navode da to može uticati na raspored vazdušnog pritiska, razvoj oluja i širu atmosfersku cirkulaciju, što se potom odražava na vremenske prilike u južnijim područjima.
Čan je dodao da ovo istraživanje služi kao upozorenje na klimatsku krizu.
"Kratkoročni oporavci mogu privremeno sakriti dugoročni smer promena arktičkog morskog leda. Niski nivoi zimskog leda 2025. i 2026. godine jasno pokazuju da gubitak nije stao, već se nastavlja u klimi koja se zagreva", zaključio je.
BONUS VIDEO: