Prema raširenom stereotipu, stanovnici južne Evrope žive iznad svojih mogućnosti, dok su ljudi sa severa štedljiviji. Međutim, najnoviji podaci pokazuju potpuno drugačiju sliku. Najzaduženija domaćinstva u Evropskoj uniji nisu u južnim ekonomijama, koje se često smatraju nestabilnim, već na bogatom severu kontinenta.
Prema podacima koje je Eurostat objavio ovog meseca, dug domaćinstava u EU u 2025. godini iznosio je 49,4 odsto BDP-a, a u evrozoni 50,7 odsto. Obe vrednosti beleže pad svake godine od 2020, kada su premašivale 60 odsto, piše Euronews.
Dug domaćinstava obuhvata sve obaveze građana, poput stambenih i potrošačkih kredita, kao i drugih oblika zaduživanja. Kada se taj dug izrazi kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP), ekonomisti mogu da upoređuju države različite veličine ekonomije, jer se na taj način privatno zaduživanje stavlja u odnos sa ukupnim ekonomskim učinkom zemlje.
Ovaj pokazatelj ne govori koliko duguje svako pojedinačno domaćinstvo, već daje širu sliku zaduženosti celog sektora domaćinstava u odnosu na nacionalni dohodak. Vrednost od 50 odsto, na primer, znači da ukupni dugovi domaćinstava odgovaraju polovini svega što privreda jedne države proizvede tokom jedne godine.
Zašto je dug domaćinstava važan
Visok dug domaćinstava sam po sebi ne mora da bude problem. Države sa razvijenim tržištem nekretnina, visokim udelom vlasništva nad stanovima i kućama koji se finansiraju kreditima ili naprednim finansijskim sistemima često imaju i viši nivo zaduženosti.
Ipak, prekomerno zaduživanje može produbiti ekonomske krize. Evropska komisija smatra da dug domaćinstava postaje makroekonomski rizik kada pređe nivo od 55 odsto BDP-a. Istorija pokazuje da su privatni, a ne javni dugovi, češće gurali ekonomije u kreditne krize. Velika finansijska kriza 2008. godine počela je upravo u bilansima domaćinstava, a ne država.
Iznenađujuća podela: Sever zaduženiji od juga
Nalaz koji najviše iznenađuje jeste jasna podela između severa i juga Evrope. Sedam država članica EU ima dug domaćinstava veći od 55 odsto BDP-a i sve se nalaze u severnoj ili zapadnoj Evropi. S druge strane, južna Evropa, koja se ranije povezivala sa krizama javnog duga, beleži relativno nisku zaduženost domaćinstava.
Dug italijanskih domaćinstava iznosi samo 35,9 odsto BDP-a, u Grčkoj 38,0 odsto, a u Španiji 42,9 odsto, što su sve vrednosti znatno ispod proseka Evropske unije. Iako vlade južne Evrope spadaju među najzaduženije na kontinentu, njihova domaćinstva su, po pravilu, znatno opreznija pri zaduživanju od domaćinstava na severu.
Deset najzaduženijih zemalja
10. Nemačka: 49,0%
Najveća evropska ekonomija, uprkos svom bogatstvu, nalazi se blizu proseka EU. Jedan od razloga je niska stopa vlasništva nad nekretninama od svega 46,7 odsto u 2022. godini, što je među najnižima u Evropi.
Veliko tržište iznajmljivanja stanova, relativno pristupačne kirije i nepostojanje poreskih olakšica na kamate za stambene kredite istorijski su smanjivali potrebu za velikim zaduživanjem.
9. Portugal: 53,9%
Dug domaćinstava krajem 2025. dostigao je oko 171 milijardu evra, što je rast od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Rast su pre svega podstakli stambeni krediti, usled jednog od najbržih rasta cena nekretnina u EU.
Ova izloženost je značajna jer više od 90 odsto portugalskih stambenih kredita ima promenljivu ili kombinovanu kamatnu stopu vezanu za Euribor. Zbog toga su domaćinstva veoma osetljiva na promene kamatnih stopa Evropske centralne banke.
Stambeni krediti
8. Kipar: 54,2%
Centralna banka Kipra navodi da se udeo duga domaćinstava smanjio za oko 62 odsto od decembra 2016. godine. Oko 34 odsto duga i dalje se odnosi na stare, nenaplative kredite koje su preuzele agencije za naplatu potraživanja i koji se postepeno rešavaju.
7. Belgija: 56,4%
Oko 43,1 odsto belgijskih domaćinstava poseduje sopstvenu nekretninu uz stambeni kredit, što je znatno iznad proseka EU od 24,3 odsto. Većina tih kredita ima fiksnu kamatnu stopu. Narodna banka Belgije zabeležila je rast stambenih kredita u 2025. godini, a vrednost novih kredita porasla je na 40,7 milijardi evra sa 31,7 milijardi godinu dana ranije.
6. Francuska: 59,5%
U Francuskoj preovlađuju stambeni krediti sa fiksnom kamatnom stopom. Za razliku od Portugala ili Španije, krediti sa promenljivom stopom nisu uobičajeni, a uslovi kreditiranja su strogi. Zajmoprimci, po pravilu, ne smeju da izdvajaju više od trećine neto prihoda za otplatu duga, a tu granicu Francuska centralna banka (Banque de France) ažurira na mesečnom nivou.
5. Luksemburg: 60,5%
Zaduženost je u Luksemburgu veoma koncentrisana. Stambeni krediti čine 90 odsto duga domaćinstava, ali gotovo polovina domaćinstava uopšte nema dugove. Medijalno neto bogatstvo domaćinstva u 2023. godini iznosilo je 676.000 evra.
Stroža regulativa
4. Finska: 62,9%
Dug je gotovo u potpunosti vezan za stambeno pitanje, ali prati specifičan finski model. Stambeni krediti čine oko 63 odsto duga domaćinstava. Kada se tome dodaju i krediti stambenih zadruga – odnosno dugovi same zgrade koje kupci stanova preuzimaju – njihov zajednički udeo raste na oko 75 odsto.
Finska centralna banka više puta je upozoravala na rastuću upotrebu kredita stambenih zadruga i uvodi strožu regulativu kako bi ograničila zaduživanje.
3. Švedska: 82,3%
Švedska je i dalje jedna od evropskih ekonomija sa najvećom zavisnošću od stambenih kredita. Tržištem dominiraju krediti sa promenljivom kamatnom stopom, zbog čega su domaćinstva veoma izložena promenama kamata. Ta ranjivost postala je očigledna tokom ciklusa pooštravanja monetarne politike Evropske centralne banke.
Bruto dugovi
2. Danska: 84,1%
Centralna banka Danske i Evropska komisija dugo upozoravaju na visok bruto dug, ali ističu da je on u velikoj meri uravnotežen značajnom penzijskom štednjom i imovinom u nekretninama. Dug domaćinstava u odnosu na raspoloživi dohodak iznosio je oko 177 odsto u 2024. godini i ostaje među najvišima u EU.
1. Holandija: 93,5%
Holandija ima najzaduženija domaćinstva u Evropi, što je rezultat ciljano vođene državne politike. Holandska centralna banka objašnjava da je dug po osnovu stambenih kredita toliko visok "jer država čini zaduživanje za kupovinu doma privlačnim".
To uključuje poreske olakšice na kamate i standarde kreditiranja koji kupcima omogućavaju da finansiraju punu vrednost nekretnine, dok je u drugim zemljama taj odnos ograničen na 90 odsto ili manje. Visok dug je uravnotežen veoma velikom penzijskom imovinom i visokim nivoom finansijskog bogatstva domaćinstava.
BONUS VIDEO:
(MONDO)