Aralsko jezero, nekada četvrto najveće jezero na svetu, tokom poslednjih nekoliko decenija izgubilo je više od 90 odsto svoje površine. Zbog toga je lokalna privreda pretrpela ogromnu štetu, deo zemljišta postao je neupotrebljiv za poljoprivredu, dok jedinstvenoj flori i fauni aralskog regiona preti izumiranje.
Na ovom području odvija se jedna od najvećih ekoloških katastrofa na svetu, iako veliki deo međunarodne javnosti još nije svestan njenih razmera.
Od ogromnog jezera ostala četiri manja
Aralsko jezero nalazi se između severnog Uzbekistana i južnog Kazahstana, a nekada je zauzimalo više od 68.000 kvadratnih kilometara.
Njegov opstanak istorijski je zavisio od Amu Darje i Sir Darje, dve velike reke u centralnoj Aziji. Međutim, tokom sovjetskog perioda, zbog lošeg upravljanja vodnim resursima, voda iz ovih reka prestala je da stiže do Aralskog jezera.
Jezero je zbog toga počelo da se smanjuje, a njegova današnja površina iznosi svega oko 3.500 kvadratnih kilometara. Nekada jedinstvena vodena površina sada je podeljena na četiri manja jezera.
Na mestu jezera nastala ogromna slana pustinja
Povlačenje Aralskog jezera ostavilo je razorne posledice po biološku raznovrsnost čitavog regiona. Isušeni deo nekadašnjeg jezerskog dna pretvorio se u slanu pustinju koja je nazvana "Aralkum" i danas se prostire na više od četiri miliona hektara.
Smanjeni dotok slatke vode doveo je i do povećanja saliniteta, stvarajući okruženje u kojem autohtone biljne i životinjske vrste ne mogu da opstanu.
Tokom druge polovine 20. veka iz ovog područja nestali su tigrovi i buharski jeleni. U južnom delu aralskog regiona deset vrsta ptica nalazi se pred nestankom, dok je više od 40 vrsta označeno kao ugroženo. Očekuje se i nestanak 12 od ukupno 28 vrsta riba koje su nekada živele u ovom području.
Propalo ribarstvo, stanovnici napustili domove
Kriza Aralskog jezera teško je pogodila privredu okolnih područja, koja je decenijama zavisila od ribarstva, poljoprivrede i stočarstva.
Povlačenjem vode i povećanjem saliniteta nekada uspešna ribarska industrija potpuno je propala, jer brojne vrste riba nisu mogle da prežive u novim uslovima.
Zbog nestanka ribljeg fonda mnogi stanovnici bili su primorani da napuste svoje domove i potraže drugi posao, što je dovelo do masovnog iseljavanja iz pojedinih područja.
Hiljade hektara zemlje više nisu upotrebljive
Teške posledice pretrpela je i poljoprivreda, jedan od najvažnijih privrednih sektora u regionu. Nestašica vode, zaslanjivanje zemljišta i ubrzano širenje pustinje učinili su približno 50.000 hektara obradivog zemljišta neupotrebljivim tokom poslednjih godina.
Nestala je i trećina pašnjaka, zbog čega lokalno stanovništvo sve teže obezbeđuje hranu za stoku.
Olujni vetrovi raznose so iz pustinje Aralkum na šire područje, oštećujući plodno zemljište i dodatno ugrožavajući proizvodnju hrane.
Broj obolelih od anemije povećan čak 20 puta
Oluje prašine ozbiljno ugrožavaju i zdravlje stanovništva. Povećan je broj ljudi sa respiratornim problemima, dok je broj obolelih od anemije porastao čak 20 puta u poređenju sa podacima iz šezdesetih godina prošlog veka.
Žene i deca predstavljaju najugroženije grupe u ovoj ekološkoj i zdravstvenoj krizi, između ostalog i zbog korišćenja veoma zagađene i zaslanjene vode za piće.
Zime postale hladnije, a leta još toplija
Posledice isušivanja Aralskog jezera ne završavaju se u njegovoj neposrednoj okolini, već utiču na šire klimatske i ekološke procese.
Nastanak pustinje Aralkum doprineo je promeni regionalne klime, koja je postala izraženije kontinentalna. Prosečne zimske temperature pale su za dva stepena Celzijusa, dok su letnje temperature porasle za približno dva stepena.
Ove promene skratile su vegetacioni period, odložile sazrevanje useva i povećale učestalost ekstremnih vremenskih događaja. Posledice se osećaju u poljoprivrednoj proizvodnji širom aralskog i susednih regiona.
Prašina koja potiče iz basena Aralskog jezera stigla je čak do planina Tjen Šan i Pamir, gde doprinosi bržem topljenju glečera.
Uzbekistan pokušava da zaustavi širenje pustinje
Svesni ozbiljnosti krize, Uzbekistan i Kazahstan preduzeli su različite mere kako bi ublažili njene posledice, poboljšali život stanovništva i sačuvali preostali biljni i životinjski svet.
Uzbekistan je pokrenuo projekte sadnje saksaula kako bi smanjio pojavu prašinskih oluja. Saksaul je pustinjska biljka karakteristična za centralnu Aziju, koja se odlikuje dugim korenjem i sposobnošću da učvrsti pokretni pesak i uspori širenje pustinje.
Iskopano je i nekoliko bunara kako bi lokalno stanovništvo dobilo vodu, dok su za napajanje životinja napravljena veštačka jezera.
Uzbekistan istovremeno razvija turističke potencijale ovog područja. Turisti iz celog sveta dolaze kako bi videli neobičan pejzaž Aralskog jezera, misteriozno groblje brodova i upoznali kulturu i gostoprimstvo Karakalpaka, lokalne manjinske zajednice koja živi u ovom regionu.
Brana pomogla u obnavljanju ribarstva
Kazahstan je takođe preduzeo nekoliko koraka radi obnavljanja ekološke ravnoteže. Uz podršku Svetske banke, ova zemlja je 2005. godine izgradila branu Kok-Aral.
Brana je pomogla da se ribarska industrija u severnom delu Aralskog jezera delimično oporavi. Kazahstan je takođe sadio saksaul kako bi sprečio dalje širenje pustinje i pojavu peščanih oluja.
Milionima ljudi i dalje prete posledice katastrofe
Iako su Uzbekistan i Kazahstan pokrenuli različite projekte za ublažavanje posledica isušivanja jezera, potrebno je učiniti mnogo više kako bi se poboljšali uslovi života i sprečile buduće klimatske migracije.
Veća međunarodna pažnja mogla bi da doprinese pronalaženju novih rešenja za ekološke probleme i privlačenju investitora koji bi razvojem regiona otvorili nova radna mesta.
Kriza Aralskog jezera jedna je od najvećih ekoloških katastrofa na svetu i pogađa milione ljudi u centralnoj Aziji. Njene posledice kreću se od ugrožavanja zdravlja stanovništva do ubrzanog topljenja glečera na planinama Tjen Šan i Pamir.
Iako su uz podršku međunarodnih organizacija, među kojima su Svetska banka i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, pokrenuti različiti projekti, Aralsko jezero i dalje ostaje zanemaren problem o kojem se nedovoljno govori u svetu.
BONUS VIDEO:
(Geopolitical monitor/Mondo)