Dramatičan pad protoka Dunava usled suše izazvao je regionalnu energetsku krizu. Dok je Rumunija proglasila stanje pripravnosti i pokušava da preusmeri jedan rukavac Dunava za Nuklearnu elektranu Černavoda, tri podunavske zemlje već su prešle na mere koje građani direktno osećaju.
Dunav, koji protiče kroz 10 zemalja, od jugozapadne Nemačke do Crnog mora, opao je na rekordno nizak nivo duž velikog dela svog toka.
Nivo vode nastavlja alarmantno da opada i predstavlja rizik za Nuklearnu elektranu Černavoda. Prvi reaktor je izbačen iz funkcije pre nekoliko dana, a kompanija Nuklearelektrika razmatra i zaustavljanje drugog reaktora, piše hotnews.ro.
Ako i drugi reaktor bude zaustavljen, Rumunija će, baš kao i Mađarska, ostati potpuno bez proizvodnje nuklearne energije.
Problema ima i u drugim podunavskim zemljama, poput Mađarske, Srbije i Bugarske, koje su počele da uvode restrikcije kako bi sprečile produbljivanje energetske krize.
Vanredne mere koje je najavila Mađarska
Mađarska se suočava sa vanrednom situacijom zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, izjavio je u subotu premijer Peter Mađar, a prenosi Telex.hu.
Vlasti su odlučile da zatvore nuklearnu elektranu Pakš, koja obezbeđuje oko polovine električne energije u zemlji, zbog nedostatka vode neophodne za hlađenje reaktora.
Prema rečima mađarskog premijera, proizvodnja energije u nuklearnoj elektrani Pakš smanjena je na 480 MW, u poređenju sa normalnim kapacitetom od 2.000 MW.
"Vodostaj Dunava je dodatno opao. Zbog toga su inženjeri u elektrani Pakš tokom noći sproveli novi krug smanjenja proizvodnje. Potpuno zaustavljanje moglo bi se dogoditi i ranije, već ovog vikenda", izjavio je Mađar u video-snimku objavljenom na Fejsbuku.
U tom kontekstu, Peter Mađar je najavio vladinu uredbu o ograničenju potrošnje za velike potrošače.
On je naveo da se većina obavezala da dobrovoljno ograniči svoju potrošnju, što je dalo konkretne rezultate. Međutim, to možda neće biti dovoljno.
Stoga se, kao prvi korak, veliki potrošači mole da dobrovoljno ograniče potrošnju, dok oni koji ne budu poštovali preuzete obaveze mogu biti sankcionisani.
Teretni železnički saobraćaj obustavljen u određenim intervalima
Ograničenje potrošnje za stanovništvo biće uzeto u obzir samo ako postane apsolutno neophodno, prema rečima premijera.
Među ostalim merama koje je najavila Vlada u Budimpešti jeste i obustava teretnog železničkog saobraćaja svakog dana između 17:00 i 22:00 časa, počevši od ponedeljka.
Takođe, vlada je naložila da zaposleni u javnom sektoru rade od kuće tokom prva tri dana sledeće nedelje, gde god je to moguće. Privatne kompanije se pozivaju da usvoje istu meru.
Istovremeno, biće isključeno spoljno osvetljenje svih državnih institucija, a stanovništvo se poziva da vodu troši samo onoliko koliko je strogo neophodno.
Metro i tramvaji u Budimpešti usporavaju
Gradonačelnik Budimpešte, Đerđelj Karačonji, objavio je u subotu da je zajedno sa operaterima javnog prevoza u prestonici razmotrio načine na koje se može doprineti uštedi energije.
Tako je odlučeno da se ograniči brzina na linijama metroa i tramvaja.
"Ovo će produžiti trajanje putovanja za nekoliko minuta, ali će omogućiti dnevnu uštedu od 15 MWh energije. Pored toga, na određenim linijama radnim danima saobraćaće moderni i efikasni dizel autobusi opremljeni klima-uređajima, umesto električnih trolejbusa", napisao je gradonačelnik na svojoj Fejsbuk stranici, a prenosi *Telex.hu*.
Mere koje je najavila Bugarska
U Bugarskoj, jedina nuklearna elektrana u zemlji, Kozloduj, rizikuje da privremeno zaustavi svoje dve operativne jedinice od po 1.000 megavata zbog niskog vodostaja Dunava, izjavila je prošle nedelje ministarka energetike Iva Petrova, a prenosi SeeNews.
Pritisak postoji i u rečnoj plovidbi.
Nivo Dunava kod grada Ruse opao je na jedan od najnižih nivoa u poslednjih 86 godina, napominje portal Novinite.
Nivo reke ostaje znatno ispod minimalne plovidbene i regulacione kote koju su utvrdile vlasti.
Baržama sa žitom i teškim teretom zabranjena je plovidba na kritičnim deonicama ili im je naloženo da obustave kretanje.
Nizak vodostaj doveo je i do ograničenja opterećenja brodova, čime se smanjuje efikasnost rečnog transporta. Trenutno nijedan brod nije zaglavljen direktno u plovnom kanalu, ali je nekoliko plovila ostalo zarobljeno izvan glavne plovidbene rute, u blizini Somovita, Belena i ostrva Albina.
Mere koje je najavila Rumunija
Gradonačelnik opštine Jaši, Mihai Kirika, objavio je u petak uveče na Fejsbuku da je odlučio da racionalizuje potrošnju struje u gradu tokom noći, zbog "izuzetno delikatne energetske situacije".
"Nakon analiza, doneli smo odluku o racionalizaciji potrošnje električne energije tokom noći u opštini Jaši, čime ćemo ostvariti uštedu od oko 10 MWh svake noći, počevši od nedelje uveče, u noći između 2. i 3. avgusta", objavio je gradonačelnik.
Gradonačelnik Mihai Kirika je najavio da će postojati i izuzeci "strogo povezani sa bezbednošću". Tako će osvetljenje biti zadržano u dvorištima bolnica, u podzemnim i pešačkim prolazima, kao i na „glavnim centralnim tačkama i pešačkim zonama od interesa, poput Trga ujedinjenja.
Srbija je takođe u stanju pripravnosti
Situacija je teška i u Srbijii. Nizak vodostaj Dunava poremetio je rad najveće hidroelektrane u zemlji, Đerdap I, snage 1.140 MW, kojom zajednički upravlja sa Rumunijom, navodi portal SeeNews.
Prema navodima državnog energetskog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS), Đerdap I je nedavno proizvodio nešto više od 5.000 MWh električne energije dnevno – što je tek trećina njegove prosečne dnevne proizvodnje.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je u četvrtak da nizak vodostaj Dunava utiče i na sisteme za hlađenje termoelektrana u Kostolcu, kapaciteta 1.000 MW, čime se smanjuje njihova proizvodnja.
"U ovom trenutku ne postoji rizik od preopterećenja mreže. Postoji izazov na regionalnom nivou jer se Mađarska, Rumunija i Bugarska suočavaju sa teškoćama u energetskom sektoru zbog hlađenja nuklearnih elektrana, i zato smo u stanju pripravnosti", izjavila je Đedović Handanović, a prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).
Đedović Handanović je apelovala na građane da racionalno koriste električnu energiju i štede kad god je to moguće.
Druge konkretne mere odnose se na rečni saobraćaj.
Srpske lučke vlasti naložile su potisnicima/baržama i tankerima da plove sa samo 30% – 40% maksimalnog kapaciteta tereta kako bi se izbeglo nasukavanje u područjima sa veoma niskim vodostajem, prenosi Rojters.
BONUS VIDEO:
(MONDO)