Evropska unija je obavestila pet karipskih država da moraju ukinuti svoje programe "državljanstva putem ulaganja" (CBI) ili rizikuju gubitak bezviznog režima za evropski šengenski prostor do 2028. godine.
Mogućnost ulaska u 29 zemalja šengenskog prostora predstavlja značajan adut ovih programa "zlatnih pasoša". Iako su neki advokati za imigraciju rekli za CNBC da će se ultimatum verovatno završiti kompromisom, moguće je da će EU ostati pri svom stavu, piše CNBC.
Trenutno, stranci mogu dobiti državljanstvo u jednoj od ovih zemalja ulaganjem u njenu ekonomiju, kao što su kupovina nekretnina ili uplate u državni fond. Pasoši ovih država omogućavaju putovanje bez vize u oko 140 zemalja i teritorija. Sa cenama koje počinju od oko 200.000 dolara, ovi programi državljanstva putem ulaganja pružaju ključne prihode karipskim nacijama.
Krajem juna, EU je poslala pisma vladama Antigve i Barbude, Dominike, Grenade, Svete Lucije i Sent Kitsa i Nevisa. Ove zemlje planiraju koordinisan odgovor, uključujući i misiju u Briselu, navodi se u saopštenju.
"Naši programi državljanstva putem ulaganja ključni su stubovi naše baze neporeskih prihoda. Ne mogu se jednostavno napustiti bez izvodljivih, verodostojnih i održivih zamenskih izvora prihoda+", izjavio je premijer Antigve i Barbude Gaston Braun u naknadnom saopštenju.
EU se i ranije obračunavala sa CBI programima u drugim zemljama, uključujući Maltu. Međutim, ovaj zahtev je neobičan jer ne navodi konkretne bezbednosne zabrinutosti niti predlaže rešenja za njihovo rešavanje, prema rečima Rona Klaska, advokata za imigraciju i saosnivača savetodavne firme Exodus Migration. On je naveo da ne očekuje da će EU odustati.
"Oduvek je postojao pritisak EU na karipske zemlje, uglavnom povezan sa bezbednosnim pitanjima, i sve one su poslednjih godina pojačale svoje bezbednosne provere kao odgovor na zahteve EU. Ova nova stvar je drugačija", rekao je Klasko i dodao:
"Oni kažu da se protive konceptu komercijalne transakcije koja rezultira dobijanjem pasoša. To zadire u samu srž njihovog programa, za razliku od situacije kada kažu da žele da pojačate bezbednost, gde države zapravo mogu nešto da učine."
Klasko je dodao da savetuje jednu od pet pogođenih nacija, čije je ime odbio da navede, o mogućim izmenama programa koje bi mogle zadovoljiti EU.
Rijaz Džafri, viši pravni savetnik u advokatskoj kancelariji, rekao je da zahtev EU vidi kao početnu tačku za pregovore, a ne kao čvrst ultimatum. Džafri, koji takođe vodi konsultantsku kuću za državljanstvo i prebivalište Dasein Advisors, naveo je da mu se obratilo nekoliko klijenata, ali da oni i dalje nastavljaju sa svojim zahtevima.
"Ovaj razgovor traje otkad znam za sebe", rekao je ovaj advokat za imigraciju sa 30 godina iskustva. "Mislim da EU želi da dobije detaljnije provere ili bolju kontrolu nad određenim stvarima u vezi sa tim ko ulazi, a ko ne ulazi, i mislim da će se države uskladiti sa tim jer ne žele da zaobilaze pravila."
Krajem 2024. godine, EU je ukinula bezvizni režim za šengenski prostor građanima Vanuatua, ostrvske države u Južnom Pacifiku, zbog zabrinutosti za bezbednost i migracije. U 2025. godini, Evropski sud pravde proglasio je malteški program „zlatnog pasoša” nezakonitim. Malta je od tada uvela program zasnovan na zaslugama sa uslovima boravka.
Čak i ako se ne postigne kompromis, Džafri kaže da se karipske nacije previše oslanjaju na prihode od CBI programa da bi ih postepeno ukinule. Više od polovine njegovih klijenata su Amerikanci, kojima pogodnost bezviznog režima nije ni potrebna, dodao je.
"Imao sam klijente koji uzimaju ove pasoše jer ne žele da putuju sa svojim američkim, izraelskim ili kineskim pasošem. Za njih je to bezbednosno pitanje", rekao je on. "Radim sa veoma bogatom klijentelom širom sveta i posedovanje alternativnih državljanstava i prebivališta deo je njihovog globalnog planiranja. Oni tako upravljaju različitim rizicima: političkim, ličnim, komercijalnim, finansijskim i tako dalje. Moji klijenti ovo ne rade zbog lakšeg pristupa EU", dodao je.
BONUS VIDEO:
(MONDO)