Topljenje reaktora u Fukušimi danas se uglavnom pamti kao katastrofa koja je pogodila jednu nuklearnu elektranu. Međutim, posledice su bile mnogo šire - praktično je bio isključen čitav Japan.
Sva 54 japanska nuklearna reaktora prestala su da rade, a zemlja koja je do tada oko 30 odsto električne energije dobijala iz nuklearne fisije morala je da počne da nabavlja gas od svakoga ko je imao teret spreman za isporuku.
Od tih 54 reaktora, 15 je u međuvremenu ponovo pokrenuto. Najnoviji među njima posebno je zanimljiv, ali ne samo zbog razloga o kojima se najviše pisalo.
Nuklearna elektrana Kašivazaki-Kariva nalazi se na obali Japanskog mora, oko 217 kilometara severozapadno od Tokija, i najveća je nuklearna elektrana ikada izgrađena.
Ima sedam reaktora, čija ukupna instalirana snaga iznosi 8.212 megavata. Svi reaktori bili su van pogona od 2012. godine. A onda je 16. aprila jedan od njih ponovo ušao u komercijalni rad.
Do toga je došlo tek posle tri pokušaja i približno 50 dana kašnjenja u odnosu na prvobitni plan. Međutim, samo tri nedelje nakon što je reaktor počeo da šalje električnu energiju u mrežu, kompanija koja njime upravlja prvi put je počela da isključuje solarne elektrane na svom području.
Tri pokušaja bila su potrebna za ponovno pokretanje reaktora
Kompanija Tokyo Electric Power Company (TEPCO) planirala je da se reaktor broj 6 ponovo pokrene 20. januara. Međutim, postupak je odložen za jedan dan jer se tokom testiranja nije oglasio alarm koji treba da upozori operatere na izvlačenje kontrolnih šipki.
Drugi pokušaj otišao je korak dalje. Radnici su uveče 21. januara počeli da izvlače kontrolne šipke koje apsorbuju neutrone. Ubrzo posle ponoći aktivirao se još jedan alarm u sistemu za nadzor kontrolnih šipki, ovog puta zbog jedne konkretne šipke.
Generalni direktor elektrane Takejuki Inagaki tada je novinarima rekao da je odlučio da zaustavi reaktor. U tom trenutku iz jezgra je već bilo izvučeno 52 od ukupno 205 kontrolnih šipki.
TEPCO je potom zamenio određene delove i 9. februara ponovo pokrenuo reaktor. Kritičnost je potvrđena u 15.20 po lokalnom vremenu.
Proizvodnja i prenos električne energije ponovo su počeli 16. februara. Međutim, reaktor je od 20. do 24. februara ponovo bio van pogona zbog inspekcije, nakon čega je komercijalni rad bio planiran za 18. mart. Ni taj datum nije ispoštovan.
Sredinom marta alarm je ukazao na manje curenje električne energije na generatoru. Predsednik TEPCO-a Tomoaki Kobajakava tada je novinarima rekao da ne može da precizira kada će komercijalni rad početi.
Konačno, reaktor je 16. aprila u 16 časova počeo komercijalno da proizvodi električnu energiju, prema podacima World Nuclear News-a.
Četrnaest godina je veoma dug period za mašinu koja stoji van funkcije. TEPCO planira da reaktor radi godinu dana, do sledeće redovne inspekcije zakazane za april 2027. godine.
Reaktor broj 6 ima snagu od 1.356 megavata i predstavlja napredni reaktor sa ključajućom vodom, poznat kao ABWR. Prvi put je pušten u rad još 1996. godine. Kašivazaki-Kariva bila je prva nuklearna elektrana u svetu koja je koristila ovaj tip reaktora.
Američka Uprava za energetske informacije procenjuje da bi reaktor pri punoj snazi mogao godišnje da proizvede oko 9.500 gigavat-časova električne energije. Prema procenama japanske vlade, njegov rad mogao bi da zameni oko 1,3 miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje.
Japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije procenjuje da će uticaj reaktora na područje Tokija biti oko dva odsto ukupnog snabdevanja električnom energijom. To nisu male količine za zemlju koja gotovo sav gas koji koristi mora da uvozi.
Gas je 2024. godine učestvovao sa oko 33 odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije u Japanu, dok je udeo nuklearne energije iznosio oko devet odsto.
Međutim, postoji jedan detalj u vezi sa datumima koji je u velikom delu izveštavanja ostao u drugom planu. Reaktor broj 6 proizvodio je električnu energiju od 16. februara.
Dakle, TEPCO nije ponovo pokrenuo reaktor zbog događaja na Bliskom istoku. Guverner prefekture Nigata Hidejo Hanazumi dao je saglasnost za ponovno pokretanje još u novembru 2025. godine, a skupština prefekture podržala je tu odluku u decembru.
Događaji na Bliskom istoku usledili su 12 dana nakon što je električna energija iz reaktora počela da ulazi u mrežu. Zatvaranjem Hormuškog moreuza sa svetskog tržišta LNG-a uklonjeno je više od 10 milijardi kubnih stopa gasa dnevno, što predstavlja oko 20 odsto ukupne svetske trgovine tim energentom. Veći deo tog gasa poticao je iz Katara.
Kompanija Kpler nije zabeležila nijedan LNG brod sa teretom koji je prošao kroz moreuz između 1. marta i 24. aprila. Azijski kupci zato su morali da se okrenu spot tržištu.
Cena Japan-Korea Markera (JKM), referentne cene LNG-a za Aziju, porasla je do kraja aprila za 51 odsto, na 16,02 dolara za milion britanskih termalnih jedinica.
Istovremeno je cena na američkom čvorištu Henry Hub pala za devet odsto, prema podacima američke Uprave za energetske informacije, zasnovanim na podacima kompanije Bloomberg.
Međutim, ni Sjedinjene Američke Države nisu imale mnogo dodatnog prostora za izvoz. Američki LNG terminali već su radili sa oko 94 odsto odobrenog kapaciteta. Tokio je tri nedelje kasnije počeo da smanjuje proizvodnju solarnih elektrana
Nuklearna elektrana predstavlja bazni izvor električne energije. Ona radi uglavnom konstantnom snagom i ne može jednostavno da smanji proizvodnju tokom popodneva kako bi se prilagodila trenutnoj potražnji.
Sličan problem postoji i kod termoelektrana na ugalj i gas. One takođe imaju minimalni nivo proizvodnje, koji se uglavnom kreće između 30 i 50 odsto njihovog kapaciteta. Zbog toga je solarna energija postala izvor koji je najlakše smanjiti kada proizvodnja premaši potražnju.
TEPCO je 1. marta prvi put smanjio proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na svom području. Tokom podnevnih sati proizvodnja je smanjena za najviše 1.810 megavata. Još veće ograničenje dogodilo se 29. marta.
Potražnja za električnom energijom tog dana bila je za oko 3.500 megavata manja nego 21. marta, dok je reaktor broj 6 u mrežu unosio 1.319 megavata električne energije koja nije mogla lako da bude smanjena.
Zbog toga je ograničenje proizvodnje dostiglo 3.290 megavata. To je bilo više od sedam puta više nego 21. marta, kada reaktor još nije doprinosio proizvodnji.
Tokom 28. i 29. marta zajedno, količina energije čija je proizvodnja morala da bude ograničena dostigla je 16,2 gigavat-časova. Poređenja radi, tokom 1, 8. i 21. marta ukupno je bilo ograničeno 9,2 gigavat-časova.
Podaci potiču iz analize Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA), objavljene u aprilu, a zasnovane su na podacima o distribuciji električne energije koje je objavio sam TEPCO.
Treba imati u vidu da IEEFA podržava obnovljive izvore energije i da je njihov način tumačenja podataka deo zagovaračkog pristupa. Međutim, osnovni podaci potiču direktno od elektroenergetske kompanije.
Ostalih šest reaktora nisu ni blizu ponovnog pokretanja
Logično pitanje nakon ponovnog pokretanja reaktora broj 6 jeste kada će proraditi i preostalih šest reaktora u Kašivazaki-Karivi. Iskren odgovor je - većina možda neće uskoro biti ponovo pokrenuta.
Reaktor broj 7 takođe ima snagu od 1.356 megavata i koristi ABWR tehnologiju. Regulatorni pregled za njega i reaktor broj 6 završen je još u decembru 2017. godine. TEPCO je, međutim, ponovno pokretanje reaktora broj 7 pomerio na 2029. ili 2030. godinu.
Kompanija je u septembru 2025. saopštila da će iz njega ukloniti gorivo jer neophodni radovi na bezbednosnim sistemima nakon Fukušime neće biti završeni na vreme.
Pokretanje oba reaktora povećalo bi godišnju zaradu TEPCO-a za procenjenih 100 milijardi jena, odnosno oko 633 miliona dolara. Kobajakava je u oktobru 2025. godine rekao skupštini prefekture Nigata da kompanija razmatra trajno zatvaranje reaktora broj 1 i 2.
Za reaktore broj 3, 4 i 5 još nije objavljen nikakav rok za ponovno pokretanje. Ni reaktor broj 6 nema neograničen rok za rad. TEPCO do septembra 2029. godine mora da završi objekat za zaštitu od terorističkih napada koji je propisan za ovaj reaktor. Do tada može da nastavi da radi.
Japansko Regulatorno telo za nuklearnu energiju početkom aprila izmenilo je zahteve kako bi sprečilo da pojedini reaktori koji su već u pogonu moraju da budu ugašeni samo zbog isteka roka za završetak tih objekata.
BONUS VIDEO: