Požari su ove godine zahvatili ogromne delove planete, od Evrope i Severne Amerike do Afrike, Azije i Australije. Rekordne temperature i dugotrajne suše stvorile su uslove u kojima se vatra brže širi i postaje intenzivnija i nepredvidljivija nego ranije.
Od početka godine požari su zahvatili više od 370 miliona hektara u 80 zemalja, površinu veću od Francuske, Španije i Nemačke zajedno. Gorele su savane subsaharske Afrike, prašume Južne Amerike, delovi Kanade i turistička područja na evropskoj obali.
Naučnici za The Independent upozoravaju da su razmere požara i ekstremnih vrućina bez presedana u novijoj ljudskoj istoriji. Klimatske promene, kažu, doprinose tome da se požari brže šire i postaju snažniji i manje predvidljivi.
Evropa među najteže pogođenima
Prema podacima navedenim u izvorniku, samo je u Evropi ove godine izgorelo više od 550.000 hektara. Preliminarne procene štete kreću se između 15,6 i 19,1 milijardu evra, a u Španiji i Francuskoj evakuisano je više od 300.000 ljudi.
"Svedočimo ekstremnim požarima, kakve dosad nismo viđali. Najgori požari danas su gori nego što su bili oni čak i u relativno nedavnoj prošlosti", rekao je dr Teodor Kiping, stručnjak za požare sa Imperijal koledža u Londonu.
Prema njegovim rečima, ekstremniji su i po učestalosti i po intenzitetu, premda se ukupna opožarena površina na globalnom nivou smanjuje zbog promena u načinu korišćenja zemljišta. Posebno zabrinjava činjenica da se ozbiljni požari sve češće pojavljuju u delovima Evrope u kojima su nekada bili znatno ređi.
"Francuska već ima ekstremnu požarnu sezonu, dok su severnije zemlje, uključujući Nemačku, Holandiju, Poljsku, Norvešku i Ujedinjeno Kraljevstvo, zabeležile požare i emisije daleko iznad uobičajenih vrednosti i približavaju se potencijalno rekordnim godinama", rekao je Džo MekNorton iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze.
Francuska u najtežoj krizi od Drugog svetskog rata
Požari su zahvatili velike delove francuske obale, a vatra se približila Bordou, te je francuski predsednik Emanuel Makron opisao tu situaciju kao najtežu krizu od Drugog svetskog rata. Sa ozbiljnim požarima borila se i Grčka, zemlja koja je na njih tradicionalno znatno bolje pripremljena.
"Više nije reč samo o tome gde požari izbijaju, već i o tome koliko ekstremni postaju", upozorio je Mark Parington iz Kopernikusove službe za praćenje atmosfere.
Njihove razmere počele su da opterećuju i evropske interventne službe. Francuska je pokušavala da obezbedi dodatne protivpožarne avione, a satelitska kompanija ICEYE u jednom je trenutku istovremeno pratila 11 velikih požara širom Evrope.
"Službe više ne biraju između jednog požara i redovnih intervencija, već između nekoliko njih istovremeno, često bez jasnog pregleda situacije zbog dima i vatre koja gori noću", rekao je Majk Benet iz kompanije ICEYE.
Od Kanade do Afrike
Veliki požari zahvatili su i Severnu Ameriku, a u delovima Kanade to je dovelo do ozbiljnog pogoršanja kvaliteta vazduha. Pojavili su se čak i u Nunavutu, području u kojem ne izbijaju svake godine, dok ih je u Kaliforniji do maja prijavljeno više od 4.000.
Afrika je istovremeno zabeležila najveći broj požara među kontinentima. Od maja je tamo izbilo gotovo 46 odsto svih požara u svetu, a prema podacima Globalnog informacionog sistema za požare, prijavljeno ih je više od 191.000. Iako su u proseku bili manje intenzivni nego kanadski, njihov broj pokazuje koliko je problem postao raširen.
Požari su tokom godine zabeleženi i u Australiji, Japanu, Turskoj, Indoneziji i Južnoj Americi. U Čileu je u januaru poginula 21 osoba, izgorelo je oko 45.000 hektara, a uništene su stotine kuća. U japanskom Ocučiju izbio je, pak, drugi najveći požar u poslednjih 40 godina, zbog kojeg je evakuisana trećina stanovnika.
Stručnjaci: Ovo je smer u kojem idemo
U pozadini ekstremne požarne sezone nalaze se toplotni talasi tokom kojih su temperature u Evropi dostizale 45 stepeni. Požare mogu izazvati prirodni procesi ili ljudi, namerno ili slučajno, ali rast temperatura i duža sušna razdoblja stvaraju sve povoljnije uslove za njihovo brzo širenje.
"Trendovi i prognoze pokazuju da ćemo imati sve više vremenskih uslova pogodnih za požare. Više toplih i suvih perioda znači i veću verovatnoću požara. To je smer u kojem idemo", upozorila je dr Adrijana Ford iz Leverhulmovog centra za požare, životnu sredinu i društvo.
Stručnjaci zato upozoravaju da odgovor više ne može biti ograničen samo na gašenje požara nakon što izbiju, već su potrebni bolje upravljanje zemljištem, protivpožarni koridori, odgovarajuća oprema, koordinacija službi i dugoročno planiranje.
"Nikada nećemo moći da zaustavimo sve ekstremne požare, ali postoje stvari koje možemo da uradimo", zaključila je Ford.
BONUS VIDEO: