Nemačka je zvanično obavestila Evropsku komisiju da produžava privremene kontrole na svim svojim kopnenim granicama, uključujući i granicu sa Holandijom, za dodatnih šest meseci. Trenutna faza kontrola, koja je trebalo da bude okončana 15. septembra 2026. godine, sada će ostati na snazi do sredine marta 2027. godine, prenosi NOS.
Kontrole se sprovode na svih devet nemačkih kopnenih granica: prema Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Francuskoj, Danskoj, Poljskoj, Češkoj, Austriji i Švajcarskoj. Iako granice nisu zatvorene, nemačka savezna policija sprovodi stacionarne i mobilne kontrole, zaustavlja vozila i proverava dokumenta putnika.
Odluka je izazvala velike kritike, posebno u regionima uz nemačko-holandsku granicu. Stacionarni kontrolni punktovi doveli su do stalnih saobraćajnih gužvi na važnim teretnim i tranzitnim pravcima.
Opštine sa holandske strane granice navode da su ove kolone dovele do nekoliko ozbiljnih saobraćajnih nesreća. Samo na holandskoj strani granice, najmanje četiri osobe su poginule, a više od deset je povređeno u incidentima koji su direktno povezani sa kolonama nastalim zbog kontrola.
Pogranični gradovi i lokalni zvaničnici oštro su protestovali zbog nastavka kontrola. Gradonačelnik Deportihema zatražio je njihovo hitno ukidanje, dok je gradonačelnik Najmegena situaciju u saobraćaju na granici opisao kao "potpuni haos".
Produženje kontrola direktno dovodi u pitanje principe jedinstvenog tržišta Evropske unije. Prema Šengenskom sporazumu, kontrole na unutrašnjim granicama trebalo bi da budu krajnja mera i dozvoljene su samo u slučaju "ozbiljne pretnje javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti".
Evropska komisija je nedavno pozvala više država članica, među kojima su Nemačka i Francuska, da postepeno ukinu privremene kontrole na granicama. Brisel smatra da su nasumične kontrole i napredni sistemi za upravljanje podacima, poput sistema ulaska/izlaska (EES), dovoljni za upravljanje bezbednosnim rizicima bez ugrožavanja slobode kretanja.
Uprkos pritisku Evropske komisije, Berlin je odlučio da prioritet da svojoj politici unutrašnje bezbednosti.
BONUS VIDEO: