Godine 1977. dvadesetogodišnja Kolin Sten krenula je na put kroz Kaliforniju kako bi posetila prijateljicu. Stopirala je nedaleko od Red Blafa, ne sluteći da će joj nekoliko trenutaka kasnije život biti potpuno promenjen.
Zaustavili su je Kameron Huker i njegova supruga Dženis. Ono što je počelo kao obična vožnja pretvorilo se u otmicu, a Kolin je narednih više od sedam godina provela pod kontrolom čoveka koji ju je držao zatočenu, seksualno zlostavljao i ubeđivao da će biti ubijena ako pokuša da pobegne.
Slučaj je kasnije postao poznat kao priča o "devojci u kutiji", zbog drvene kutije u kojoj je Kolin, prema svedočenju na suđenju, bila zatvarana na duže periode.
Sve je počelo jednom vožnjom
Kolin Sten je u maju 1977. imala 20 godina. Putovala je stopom u Kaliforniji kada su joj stali Kameron i Dženis Huker. Prema kasnijem svedočenju, Kameron je izvukao nož i oteo je. Odveo ju je u svoj dom u Red Blafu, gde je počeo višegodišnji period zatočeništva.
Kolin je kasnije na sudu govorila o tome kako je bila vezivana, zastrašivana i seksualno zlostavljana. Tužilaštvo je tvrdilo da je Huker osmislio sistem kontrole kojim je žrtvu držao u stalnom strahu. Ali fizička sila nije bila jedino oružje.
Huker je izmislio priču o tajnoj organizaciji koju je nazivao "The Company". Kolin je verovala da ta organizacija postoji i da će je njeni članovi pronaći i ubiti ako pokuša da pobegne. Upravo ta manipulacija bila je jedan od razloga zbog kojih godinama nije pokušavala da se oslobodi.
Ubedio je da će ubiti i njenu porodicu
Jedan od najjezivijih delova ovog slučaja nije bio zid, zaključana vrata ili sama kuća. Bio je to strah. Kolin je verovala da ljudi koji pripadaju "Kompaniji" imaju moć da je pronađu gde god da ode. Strah nije bio usmeren samo na nju - verovala je da bi zbog njenog bekstva mogli da stradaju i članovi njene porodice.
Zbog toga je, prema njenom kasnijem svedočenju, čak i kada je imala priliku da se približi slobodi, verovala da bi pokušaj bekstva mogao da bude smrtonosan. Huker je tako uspeo da napravi zatvor koji nije imao samo zidove. Imao je i strah koji je Kolin nosila u sebi.
"Devojka u kutiji"
Godinama kasnije, upravo jedan predmet postao je simbol čitavog slučaja. Drvena kutija. Prema dokazima iznetim na suđenju, Huker je napravio posebne kutije u kojima je Kolin držao zatočenu.
Tužilaštvo je tvrdilo da je u periodu od 1981. do 1984. godine ponekad provodila i do 23 sata dnevno u jednoj od njih. Odbrana je osporavala trajanje takvog zatočeništva i tvrdila da je bila puštana češće.
Zbog toga je slučaj u američkoj javnosti dobio nadimak "Girl in the Box" - Devojka u kutiji. Ali iza tog naziva nije stajala filmska priča. Stajala je stvarna žena koja je godinama pokušavala da preživi život pod tuđom kontrolom.
A onda je počeo da je izvodi iz kuće
Možda najneobičniji deo priče jeste to što Kolin nije svih sedam godina provela potpuno izolovana od spoljnog sveta. U jednom periodu Huker joj je dozvoljavao da radi u motelu, a čak ju je vodio i na putovanja. Međutim, strah koji joj je usadio bio je toliko snažan da ni tada nije potražila pomoć.
Jedan od najpotresnijih događaja dogodio se kada je otišla u posetu svojim roditeljima u južnoj Kaliforniji. Bila je praktično na mestu na kojem je mogla da kaže šta joj se dogodilo. Ali nije.
Pred roditeljima je, prema njenom svedočenju, predstavila Hukera kao svog verenika. Kasnije je objasnila da se plašila da će njegova navodna organizacija povrediti nju ili njene roditelje ako progovori. Njena majka ju je čak zagrlila. Kolin je ćutala.
Sedam godina niko nije znao istinu
U međuvremenu, Hukerov život spolja nije izgledao kao život čoveka koji skriva zarobljenu ženu. Živeo je sa suprugom, radio u pilani i kretao se kroz zajednicu. Upravo je ta činjenica kasnije dodatno šokirala javnost.
Kolin je bila praktično na dohvat ruke od drugih ljudi, ali je kombinacija fizičke kontrole, pretnji i psihološke manipulacije činila da slobodu ne doživljava kao stvarnu mogućnost. Na kraju je, posle više od sedam godina, ipak uspela da ode.
Supruga je znala mnogo više nego što se mislilo
Dženis Huker, Kameronova supruga, imala je ključnu ulogu u raspletu slučaja. Tokom suđenja dobila je imunitet od krivičnog gonjenja u zamenu za svedočenje protiv svog supruga.
Prema njenom iskazu, Kolin je u početku bila držana vezanih očiju u podrumu, a kasnije je, nakon što je pristala na takozvani "robovski ugovor", dobijala određene slobode. Dženis je kasnije napustila supruga. Upravo uz njenu pomoć i pomoć jednog sveštenika, Kolin je uspela da se konačno oslobodi.
Bekstvo posle više od sedam godina
U avgustu 1984. godine Kolin je pobegla i otišla kod svoje porodice u Riversajd. Huker nije odmah uhapšen. Policiji je trebalo nekoliko meseci da ga privede. Uhapšen je u novembru iste godine. Tada je počelo otkrivanje svega što se godinama događalo iza zatvorenih vrata.
Istraga je pronašla više od 140 komada dokaza, uključujući opremu za seksualno zlostavljanje i pisma koja je Kolin pisala Hukeru tokom zatočeništva. Upravo su ta pisma bila jedan od argumenata odbrane.
Hukerovi advokati pokušali su da predstave Kolin kao osobu koja je dobrovoljno učestvovala u njegovim seksualnim fantazijama i odnosu.
Tužilaštvo je tvrdilo suprotno - da je pisma pisala kako bi ga umirila i smanjila nasilje, odnosno zato što je verovala da će biti ubijena ako mu se suprotstavi.
Sud nije poverovao njegovoj verziji
Suđenje Kameronu Hukeru počelo je 1985. godine. Bio je optužen za otmicu, silovanje, protivpravno zatočenje i druga krivična dela.
Porota ga je u novembru 1985. godine proglasila krivim za otmicu, šest silovanja, seksualno nasilje i druga krivična dela. Za jednu tačku optužnice za silovanje oslobođen je. Sudija Klarens Najt osudio ga je na 104 godine zatvora. Presuda je bila maksimalna, a sudija je posebno naglasio brutalnost i surovost njegovih postupaka.
Kolin je tražila svoj život nazad
Nakon oslobođenja Kolin Sten pokušavala je da nastavi život koji joj je bio oduzet. Podnela je i građansku tužbu protiv Hukera, tražeći odštetu zbog protivpravnog zatočenja, napada i psihološke traume koju je pretrpela.
Godine 1987. postignuta je nagodba u okviru koje je njen zahtev za naknadu štete okončan isplatom od oko 150.000 dolara preko osiguravajuće kompanije. Ali nijedan novac nije mogao da vrati ono što joj je bilo oduzeto.
Sedam godina mladosti. Sedam godina slobode. Sedam godina života u strahu.
Čovek koji je napravio "zatvor bez rešetki"
Ovaj slučaj ostao je jedan od upečatljivijih primera kako fizičko zatočeništvo može biti kombinovano sa psihološkom manipulacijom. Kolin nije sve vreme bila zaključana u istoj prostoriji.
Ponekad je radila. Ponekad je izlazila. Jednom je čak bila pred sopstvenim roditeljima. Ali je godinama verovala da je svaki pokušaj bekstva osuđen na katastrofu. Zato je priča o "devojci u kutiji" mnogo više od priče o drvenoj kutiji.
To je priča o tome kako je jedan čovek uspeo da stvarni svet učini manje stvarnim od laži koju je sam izmislio. A kada je Kolin konačno pobegla u avgustu 1984. godine, završila se njena sedmogodišnja noćna mora. Tek tada je svet saznao šta se godinama dešavalo iza vrata kuće u Red Blafu.
BONUS VIDEO: