Poljska je poslednjih godina izrasla u jednu od najvažnijih evropskih država, a spoj snažnog privrednog rasta i ubrzanog jačanja vojske donosi joj sve veći politički uticaj u Evropskoj uniji. Takvu sliku u analizi objavljenoj u britanskom Telegrafu iznosi novinar Danijel Džonson, koji zaključuje da se evropska politička težina postepeno pomera ka istoku.
Poljska je, prema Džonsonu, postala šesta najveća ekonomija Evropske unije, nakon što je po veličini privrede prestigla Švedsku i Belgiju. Prošle godine njena ekonomija porasla je 3,6 odsto, što je otprilike dvostruko više od proseka EU.
Autor poljski privredni uspon povezuje sa reformama koje su započele nakon pada komunizma, posebno sa politikom tadašnjeg ministra finansija Lešeka Balceroviča. Kao važne temelje navodi i obrazovni sistem, kao i relativno nizak nivo korupcije.
Dodatni podsticaj tržištu rada poslednjih godina dao je i dolazak više od milion Ukrajinaca. Promenio se i smer migracija. Dok je Poljska ranije bila veliki izvor radne snage za zapadnu Evropu, sve više Poljaka vraća se u domovinu jer su im tamo, kako navodi Džonson, mogućnosti zapošljavanja sve bolje.
Poljski premijer Donald Tusk pritom je postavio ambiciozan cilj - da Poljska do 2030. godine premaši Ujedinjeno Kraljevstvo po BDP-u po stanovniku, merenom prema paritetu kupovne moći.
No, privredna snaga nije jedina karta na koju Varšava računa. Ruska invazija na Ukrajinu dodatno je promenila poljski pogled na bezbednost. Poljska, koja se graniči sa Belorusijom i ruskom eksklavom Kalinjingradom, poslednjih godina snažno povećava ulaganja u odbranu.
Prema Džonsonu, izdvajanja za odbranu dostigla su oko četiri odsto BDP-a, čime Poljska ima najveći udeo odbrambene potrošnje u privredi među članicama NATO-a. Rezultat je velika modernizacija oružanih snaga.
Džonson tvrdi da Poljska danas raspolaže većim i bolje opremljenim oružanim snagama od Nemačke, iako je nemačka ekonomija višestruko veća.
Upravo kombinacija vojne i privredne moći Poljskoj daje novu težinu u evropskoj politici. Prema analizi Telegrafa, odluke o istočnom krilu EU više ne mogu da se donose isključivo dogovorom Pariza i Berlina bez ozbiljnog uključivanja Varšave.
Poljska je pritom deo takozvanog Vajmarskog trougla, neformalnog političkog formata koji čine Poljska, Francuska i Nemačka. Iako je u toj grupi još uvek slabija od dve zapadne sile, Džonson smatra da upravo Poljska ima najdinamičniju ekonomiju.
Takav razvoj događaja povećao je i političku težinu Donalda Tuska. Iskusni poljski političar na mestu premijera bio je od 2007. do 2014. godine, a potom se na vlast vratio 2023. godine.
Džonson ga, uz ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog, svrstava uz bok vodećim evropskim političarima poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, italijanske premijerke Đorđe Meloni i nemačkog kancelara Fridriha Merca.
Tusk je poznat kao proevropski političar, a tokom evropske karijere bio je jedan od istaknutijih protivnika Bregzita. Ipak, prema Džonsonu, Evropsku uniju ne posmatra prvenstveno kao projekat stvaranja nadnacionalne države, već kao zaštitu evropskih država od ruskog pritiska.
No, njegova međunarodna pozicija trenutno je snažnija od domaće.
BONUS VIDEO: