Sve je počelo sa samo četiri koze. Kada su ih ljudi 1889. godine pustili na udaljeno ostrvo kod Novog Zelanda, plan je delovao sasvim praktično - životinje je trebalo da budu izvor hrane za eventualne brodolomce. Međutim, nekoliko decenija kasnije postalo je jasno da je ova odluka potpuno promenila ostrvski ekosistem.
Reč je o Great Islandu, danas poznatom i pod maorskim nazivom Manawatāwhi, koji pripada grupi Three Kings Islands severozapadno od Novog Zelanda. Četiri koze dobile su praktično idealne uslove: hrane je bilo u izobilju, a prirodnih neprijatelja koji bi kontrolisali njihov broj nije bilo.
Životinje su počele brzo da se razmnožavaju, pa je njihova populacija početkom 20. veka već brojala nekoliko stotina jedinki. Istovremeno su počele intenzivno da jedu autohtonu vegetaciju, naročito širokolisne biljke.
Za izolovani ekosistem, koji se razvijao bez prisustva takvih životinja, posledice su bile ogromne. Vegetacija je nestajala, tlo je bilo izgaženo, a promene su se odrazile i na životinje kojima su biljke pružale hranu, zaklon i mesta za razmnožavanje.
Prirodnjak E. G. Turbot zabeležio je velike promene na ostrvu, uključujući nestanak dela autohtonih vrsta šumskih ptica. Promene vegetacije uticale su i na druge životinje koje su zavisile od prvobitnog staništa.
Neke biljke dovedene na ivicu nestanka
Posebno ozbiljne posledice pretrpela je flora ostrva. Prema podacima novozelandskog Department of Conservation, populacije pojedinih biljaka bile su toliko smanjene da su neke vrste opstale u izuzetno malom broju.
Botaničar Tomas Čizmen, koji je ostrvo posetio krajem 19. veka, zabeležio je brojne biljne vrste koje tokom kasnijih istraživanja više nisu pronađene. Njihov nestanak barem delimično se povezuje sa višedecenijskim prisustvom koza.
Jedan od najdramatičnijih primera je Pennantia baylisiana. Ova izuzetno retka biljka svojevremeno je na ostrvu bila svedena na samo jednu poznatu jedinku.
Zašto su uopšte ostavljali koze na pustim ostrvima?
Ideja da se domaće životinje namerno ostavljaju na udaljenim i izolovanim ostrvima danas zvuči neobično, ali u 19. veku nije bila retkost.
Mornari i kitolovci ostavljali su koze na pojedinim ostrvima kao svojevrsnu živu zalihu hrane. Ako bi posada doživela brodolom ili se neki budući putnici našli u nevolji, na ostrvu bi ih čekao izvor mesa.
Upravo sa tom namerom četiri koze su 1889. godine stigle na Great Island. Ono što niko nije dovoljno uzeo u obzir bila je činjenica da nekoliko životinja, bez predatora i uz obilje hrane, može da se pretvori u populaciju od nekoliko stotina jedinki.
Do 1946. godine bilo je jasno da je šteta postala prevelika i pokrenuta je velika akcija uklanjanja koza. Ekspedicija je na ostrvu provela oko pet nedelja. Prema naučnim izvorima koji se pozivaju na Turbottov izveštaj, uklonjene su 393 koze. U pojedinim istorijskim zapisima pojavljuje se i broj od 398 životinja.
To znači da je populacija nastala od samo četiri koze za manje od šest decenija narasla na nekoliko stotina jedinki, uprkos ograničenoj površini ostrva.
Nakon uklanjanja koza dogodilo se ono čemu su se stručnjaci nadali - vegetacija je počela da se oporavlja. Ponovo su se pojavile trave i zeljaste biljke, a tokom vremena počela je da se obnavlja i šumska vegetacija, prenosi Večernji.hr.
Ipak, uklanjanje koza nije moglo jednostavno da vrati ostrvo u stanje iz 1889. godine. Pojedine biljke koje su ranije zabeležene više nisu pronađene, dok su neke retke vrste opstale zahvaljujući samo nekolicini preživelih primeraka.
Priča o četiri koze na Great Islandu tako je postala upečatljiv primer koliko unošenje samo nekoliko životinja može da promeni izolovani ekosistem - i koliko dugo priroda može da oseća posledice jedne naizgled bezazlene ljudske odluke.
BONUS VIDEO: