Šta bi se dogodilo kada bi se oko 200 pripadnika svetske elite svake godine okupilo na strogo poverljivom skupu? Šta bi radili, o čemu bi razgovarali i ko bi se našao na spisku zvanica?
Podaci koje je objavila švajcarska haktivistkinja maia arson crimew bacili su novo svetlo na "Dialog", privatni društveni klub koji su osnovali nekadašnji direktor Pejpala Piter Til i investitor Oren Hofman, objavio je britanski "Gardijan" 24. juna 2026. godine.
Haktivistkinja je javnosti postala poznata još 2023. godine, kada je pronašla američku listu osoba kojima je zabranjeno ukrcavanje u avione i otkrila detalje o problemima u sistemu nadzora.
Mreža "Dialog" postoji od 2006. godine i redovno okuplja političare, preduzetnike, strane zvaničnike, akademike, osnivače kompanija iz Silicijumske doline, ali i ličnosti iz Holivuda. Skupovima se prisustvuje isključivo uz pozivnicu.
Za avgust je planirano dvodnevno okupljanje nedaleko od Dablina. Među pozvanima se mogu naći i osobe koje nisu stalni članovi kluba.
Postojanje "Dialoga" nije bilo tajna ni pre ovog curenja podataka, ali je objavljeni materijal otkrio nekoliko neobičnih detalja o načinu na koji klub funkcioniše.
Tajno ocenjuju članove
Prema analizi procurelih podataka koju je objavio magazin "Wired", "Dialog" učesnike svojih skupova ocenjuje pomoću skrivene skale, rangirajući ih prema bogatstvu, slavi i uticaju.
Svaki učesnik dobija ocenu A, B ili C, pri čemu je ocena C namenjena najpoznatijim i najuticajnijim osobama.
Američki glumac Džoš Brolin označen je kao VIP član, a u beleškama uz njegovo ime objašnjeno je zbog čega organizatori smatraju da je posebno značajan.
"Njegova uloga Tanosa u serijalu 'Osvetnici' i učešće u izuzetno uspešnim filmovima poput 'Osvetnici: Kraj igre', koji je zaradio više od 2,79 milijardi dolara, doprinose njegovom značaju", navodi se u belešci.
To, međutim, nije jedini način na koji se učesnici procenjuju. Većina dobija i ocenu doprinosa, takozvani "value-add" rezultat od jedan do četiri, koji određuju zaposleni u "Dialogu".
Ako osoblje proceni da je nečiji doprinos suviše mali ili da se osoba ne uklapa u kulturu grupe, taj član može da izgubi poziv za buduće događaje.
Ocene se koriste i prilikom određivanja iznosa koji učesnici plaćaju za dolazak na skupove "Dialoga". Učešće može da košta desetine hiljada dolara.
Slabije rangirani učesnici punu cenu plaćaju u približno 70 odsto slučajeva, dok veći iznos mora da plati tek oko četvrtine VIP gostiju.
Od nuklearne energije do Trećeg svetskog rata
Programi planiranih događaja pokazuju da se na skupovima razgovara o veoma različitim političkim, tehnološkim, finansijskim i privatnim pitanjima.
Među najavljenim sesijama nalaze se razgovori pod nazivima "Vratimo nuklearnu energiju", "Dezinformacije i dipfejkovi", "Suprotstavljeni stavovi o veštačkoj inteligenciji", "Demokratija pod nadzorom" i "Može li novac da kupi sreću?".
Program sadrži i još neobičnije teme. Jedna od sesija posvećena je stvaranju kulta, a vodi je osnivač hrišćanskog sajta "Pray.com".
Na spisku su i razgovori pod nazivima "Snalaženje u Trećem svetskom ratu" i "Kakav vam je seksualni život?".
Klub spaja članove radi posla i ljubavnih sastanaka
"Dialog", prema pisanju magazina "Wired", ima i sistem za spajanje članova radi poslovnog umrežavanja, ali i ljubavnih sastanaka.
Jedna interna beleška pokazuje da su zaposleni povezali dvoje članova zato što "oboje žive u Njujorku i rade u državnoj upravi".
Prilikom upoznavanja svaka osoba dobija fotografiju i kratku biografiju druge osobe.
Klub istovremeno vodi i spisak kombinacija članova koje ne treba povezivati. Na njemu se nalaze supružnici, kao i osobe koje već profesionalno sarađuju.
U pojedinim slučajevima, međutim, nije navedeno zbog čega su određeni učesnici označeni kao osobe koje ne treba spajati.
Kako su podaci procurili?
Pored neobičnog sistema rangiranja, tema zatvorenih razgovora i spajanja članova, jedno od najvažnijih pitanja jeste kako su ovako osetljivi podaci uopšte postali dostupni.
Među članovima kluba nalaze se neke od kulturno i politički najuticajnijih osoba na svetu, zbog čega bi se moglo očekivati da njihove informacije budu znatno bolje zaštićene.
Procureli materijal obuhvatao je kućne adrese, brojeve telefona, imejl adrese, datume rođenja i druge biografske podatke. Među izloženim informacijama nalazili su se i podaci o alergijama na hranu, kao i politička opredeljenja pojedinih članova.
"Neverovatno mi je što ovo još jednom pokazuje da su ljudi koji upravljaju svetom toliko sigurni u svoju bezbednost da se uopšte ne trude da uspostave ozbiljnu operativnu zaštitu", rekla je haktivistkinja maia arson crimew za "Straight Arrow".
"To nisu uradili čak ni za svoje tajne skupove, koji se održavaju daleko od javnosti i na kojima stvaraju veze i razgovaraju o našoj zajedničkoj budućnosti", dodala je.
Tekst je objavio britanski "Gardijan" 24. juna 2026. godine, pozivajući se na analizu procurelih podataka koju je sproveo magazin "Wired".
BONUS VIDEO: