- AfD je osvojila 44 odsto glasova i zauzela prvo mesto na izborima u Saksoniji-Anhalt, uz mogućnost da prvi put preuzme vlast u jednoj nemačkoj pokrajini. Prebrojavanje još traje, pa nije jasno da li ima dovoljno mandata za samostalnu vladu.
- Rezultat je težak udarac za kancelara Fridriha Merca, dok istraživanja pokazuju veliko nezadovoljstvo saveznom vladom i rast podrške AfD-u širom Nemačke.
Alternativa za Nemačku (AfD) izbila je na prvo mesto na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt, pokazali su prvi rezultati, čime se krajnje desna stranka približila mogućnosti da prvi put od Drugog svetskog rata preuzme vlast u jednoj nemačkoj pokrajini, prenosi Rojters.
AfD je osvojio 44 odsto glasova i naneo težak poraz konzervativcima kancelara Fridriha Merca. Rezultat odražava duboko nezadovoljstvo nemačkom vladajućom koalicijom i uspon stranaka sa čvršćim političkim stavovima.
Ukoliko AfD svoju izbornu pobedu pretvori u većinu poslaničkih mesta u pokrajinskom parlamentu, dobiće priliku da sprovede program koji predviđa veliko ograničavanje imigracije, obnovu odnosa sa Rusijom, smanjenje pomoći Ukrajini i izlazak iz evrozone.
Prebrojavanje glasova još traje, pa nije jasno da li je AfD osvojio dovoljno mandata da samostalno formira vladu. Prema podacima televizije ZDF, izlaznost je iznosila 77 odsto.
"Ispisali smo istoriju"
Vodeći kandidat AfD-a u Saksoniji-Anhalt, 35-godišnji Ulrih Zigmund, privukao je hiljade ljudi na predizborne skupove. Pobedu u ovoj pokrajini više puta je predstavljao kao prvi korak ka osvajanju vlasti na saveznom nivou, na izborima zakazanim za 2029. godinu.
"Ispisali smo istoriju u ovoj zemlji", rekao je Zigmund.
On je poručio da su birači poslali nedvosmislenu poruku.
"Građani su potpuno jasno pokazali da konačno žele političke promene, a pre svega su pokazali da te promene žele sa nama", izjavio je Zigmund.
Kada su objavljene prve izlazne ankete, Zigmund je stajao zagrljen sa dvoje nacionalnih lidera svoje stranke, dok je u sedištu AfD-a u Magdeburgu počelo slavlje. Okupljeni su mahali nemačkim zastavama i grlili se nakon objavljivanja rezultata.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je na mreži Truth Social fotografiju rezultata bez komentara, dok su lideri desničarskih stranaka iz drugih evropskih država pozdravili rezultat kao mandat za promene.
Težak udarac za Merca
Rezultat predstavlja veliki udarac za kancelara Fridriha Merca, čija je lična popularnost pala na istorijski nizak nivo. Birači su nezadovoljni njegovim planiranim reformama za oživljavanje nemačke privrede, ali i načinom na koji komunicira u javnosti.
Istraživanje televizije ARD pokazalo je da je čak 87 odsto birača u Saksoniji-Anhalt nezadovoljno radom savezne vlade. Zigmund je Merca ranije opisao kao najboljeg mogućeg promotera AfD-a, upravo zbog njegove nepopularnosti u ovoj pokrajini.
"Ovaj izborni rezultat je, pre svega, glas nepoverenja saveznoj vladi", izjavio je za Rojters Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.
Merc je obećao da će reformama naklonjenim privredi i povećanom državnom potrošnjom oživeti najveću evropsku ekonomiju. Istovremeno je upozoravao da bi pobeda AfD-a u Saksoniji-Anhalt nanela štetu pokrajini i odvratila strane kompanije od ulaganja.
BSW bi mogao da odlučuje o vlasti
Sve tradicionalne nemačke stranke odbile su mogućnost saradnje sa AfD-om, koji je pokrajinska kancelarija nemačke službe unutrašnje bezbednosti klasifikovala kao desničarsko-ekstremističku organizaciju.
AfD bi, međutim, mogao da pronađe partnera u manjoj stranci Savez Sare Vagenkneht (BSW), koja bi, prema trenutnim procenama, trebalo da pređe izborni cenzus i uđe u parlament.
Saksonija-Anhalt, nekadašnji deo komunističke Istočne Nemačke, jedna je od manjih nemačkih pokrajina i ima nešto više od dva miliona stanovnika. Uprkos tome, rezultat pokazuje koliko je AfD napredovao od osnivanja 2013. godine.
Prema nedavnom istraživanju instituta INSA, AfD je trenutno najpopularnija stranka na nacionalnom nivou sa podrškom od 28 odsto, dok konzervativci imaju oko 20 odsto.
AfD naročito veliku podršku uživa na istoku Nemačke, ali je ranije ove godine osvojio približno 20 odsto glasova i u bogatim zapadnim pokrajinama Baden-Virtemberg i Rajna-Palatinat.
Čvrst stav prema migracijama
Iako su desničarske stranke ojačale i u drugim evropskim zemljama, nemačka nacistička prošlost doprinela je tome da tradicionalne partije odbijaju saradnju sa AfD-om.
AfD odbacuje optužbe za ekstremizam, ocenjujući ih kao zastrašivanje javnosti i uvredu za milione svojih birača.
Tokom kampanje stranka je iskoristila rastuće nezadovoljstvo tradicionalnim partijama, koje predstavlja kao umorne i udaljene od građana. Ponudila je niz oštrih politika i viziju povratka čistijih i bezbednijih ulica, kao i ponosa zbog pripadnosti nemačkoj naciji.
"Jasno je da su Nemačkoj i zapadnoj Evropi potrebne promene. Verujem da odavde definitivno kreće signal za njih, sviđalo se to nekome ili ne", rekao je Entoni Li, učesnik izbornog skupa AfD-a.
"Ja sam otac i preduzetnik i znam da se ovako više ne može nastaviti u Nemačkoj", dodao je.
Program AfD-a predviđa usmeravanje škola i kulturnih ustanova ka tradicionalnijim vrednostima, ograničavanje imigracije i reformu javnog medijskog servisa. Stranka želi da deca izbeglica nastavu pohađaju u odvojenim odeljenjima.
AfD se zalaže i za zabranu zastava duginih boja u školama i svakodnevno isticanje nemačke zastave. Prema njihovom predlogu, učenici i zaposleni pevali bi državnu himnu na školskim svečanostima.
Među ostalim predlozima nalaze se uvođenje građanskih patrola, veća zastupljenost ruskog jezika u školama i obustavljanje izgradnje novih vetroelektrana.
BONUS VIDEO: