Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) odnela je ubedljivu pobedu na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu sa osvojenih 44,5 odsto glasova, čime se približila istorijskoj prilici da prvi put od Drugog svetskog rata preuzme vlast u jednoj nemačkoj pokrajini. Ovaj ubedljiv trijumf dolazi u trenutku kada stranka beleži snažan rast i na saveznom nivou, a liderka AfD-a Alis Vajdel otvoreno najavljuje radikalne rezove, oštar obračun sa aktuelnom vlašću, kao i izlazak Nemačke iz evrozone i Šengena.
Uvreda za vladu: "Ne želim da me lažu idioti"
Osokoljena fijaskom konzervativaca kancelara Fridriha Merca, koji su u Saksoniji-Anhaltu osvojili tek 18,5 odsto glasova, Vajdel je u tradicionalnom "letnjem intervjuu" za televiziju ZDF žestoko napala saveznu vladu. Ocenila je da se Nemačka pod aktuelnom vlašću "uništava" i da su kancelar Merc, kao i socijaldemokratski ministar finansija Lars Klingbajl, potpuno nesposobni.
"Ne želim više da me lažu bilo kakvi idioti koji sede tamo gore, obećavaju jedno, a zatim rade upravo suprotno", poručila je Vajdel.
Ona je oštro kritikovala i "zaštitni zid" protiv AfD-a koji propagira savez CDU i CSU, nazvavši odbijanje saradnje sa desnicom "najnedemokratskijom stvari koja postoji". Vajdel predviđa da CDU trpi posledice takvog stava i da "nikada više neće pobediti na saveznim izborima", podsećajući da AfD trenutno ima do osam procenata prednosti na nacionalnom nivou.
Napuštanje evrozone i zatvaranje granica
Ukoliko preuzme vlast, AfD planira korenite promene u nemačkoj ekonomiji i spoljnoj politici. Vajdel je potvrdila nameru stranke da Nemačku povuče iz evrozone, ističući da je država znatno bolje prolazila pre uvođenja evra. Prema njenim rečima, evro slabi i donosi finansijske gubitke, što dovodi do "široko rasprostranjenog osiromašenja radno sposobnog stanovništva".
Pored valute, na udaru je i sloboda kretanja u Evropi. Vajdel je najavila povlačenje Nemačke iz Šengenskog sporazuma i potpuno zatvaranje granica kako bi se zaustavio priliv migranata.
Radikalna migraciona politika i deportacije Sirijaca
Migraciona politika ostaje okosnica programa AfD-a. Liderka stranke najavila je da će, ukoliko dođu na vlast, 1,3 miliona Sirijaca koji žive u Nemačkoj biti repatrirano, ističući da se rat u njihovoj domovini završio i da Nemačka mora prestati da naturalizuje ljude koji bi trebalo da napuste zemlju.
Ovaj stav preslikan je i na pokrajinski nivo. Platforma pobedničkog ogranka AfD-a u Saksoniji-Anhaltu predviđa "deportacije od prvog minuta" za sve osobe bez dozvole boravka i ukidanje državnog finansiranja programa integracije. Kako bi rešila problem hroničnog nedostatka radne snage u pokrajini koja je izgubila 800.000 stanovnika, stranka umesto migranata nudi "program povratka" uz bonuse za Nemce iz inostranstva.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju na opasnosti ovakve politike. Predsednik Instituta za ekonomska istraživanja iz Halea, Rajnt Grop, ističe da će vlada predvođena AfD-om dodatno produbiti deficit radne snage, jer će visokokvalifikovani profesionalci zaobilaziti regione u kojima se suočavaju sa neprijateljstvom.
Poruka za Srbiju: Partnerstvo bez pritisaka iz Brisela
Pored unutrašnjih pitanja, AfD zastupa i specifične spoljnopolitičke stavove prema Zapadnom Balkanu. Alis Vajdel je ranije istakla da Srbija pokazuje impresivnu stabilnost i ekonomsku dinamiku, ali da njen prenagljen prijem u Evropsku uniju ne bi bio u interesu ni Srbije, ni Nemačke.
Pristupanje bi, prema njenim rečima, značilo odricanje od teško izborene nezavisnosti. Vajdel smatra da Nemačka umesto "političkog tutorstva" iz Brisela treba da bude iskren partner Srbiji na ravnopravnoj osnovi. Naglašavajući da Srbija ima pravo da ide sopstvenim putem – sa EU ili bez nje – ona je zaključila da istorijske izazove na Balkanu, uključujući pitanje Kosova, ne treba dodatno pogoršavati ideološkim zahtevima Evropske unije, već im pristupati uz realizam i međusobno poštovanje.
BONUS VIDEO: