- AfD je osvojio prvo mesto na izborima u Saksoniji-Anhalt sa 43,8 odsto glasova, ali nema apsolutnu većinu u parlamentu.
- Stranka sada pokušava da pridobije pojedine poslanike CDU-a, dok se u Nemačkoj ponovo otvara pitanje saradnje sa AfD-om.
- Rezultat je izazvao zabrinutost u Francuskoj i Poljskoj, a analitičari upozoravaju i na posledice po stabilnost evra.
Alternativa za Nemačku pozvala je u ponedeljak poslanike konzervativne stranke kancelara Fridriha Merca da podrže njen pokušaj formiranja vlasti u Saksoniji-Anhalt, nakon što je krajnje desničarska stranka osvojila prvo mesto na izborima u toj istočnoj nemačkoj pokrajini.
Prema zvaničnim rezultatima, antiimigrantski i proruski AfD osvojio je gotovo 44 odsto glasova. Ovakav ishod ukazao je na duboku nepopularnost Mercove vladajuće koalicije, ali je istovremeno izazvao zabrinutost u susednim zemljama, Francuskoj i Poljskoj, preneo je Rojters.
Ipak, stranka koja se zalaže za deportaciju migranata, obustavljanje pomoći Ukrajini i izlazak iz evrozone nije uspela da osvoji apsolutnu većinu u pokrajinskom parlamentu. AfD je dobio 39 od ukupno 83 poslanička mesta, zbog čega sada pokušava da pridobije pojedine konzervativne poslanike.
Rezultat izbora ponovo je otvorio ozbiljna pitanja o dugogodišnjem odbijanju vodećih nemačkih stranaka, uključujući Mercovu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), da sarađuju sa AfD-om. Ovakva politika poznata je kao "zaštitni zid", a AfD je smatra nedemokratskom.
"Politika uvek podrazumeva kompromis", rekao je za nemačku televiziju ARD kopredsednik AfD-a Tino Hrupal, pozivajući poslanike CDU-a da omoguće stvaranje "konzervativne većine desnog centra" u Saksoniji-Anhalt.
On je dodao da CDU mora da se zapita kakve će zaključke izvući iz katastrofalnog izbornog rezultata.
"Stranačke igre zaista bi trebalo da pripadaju prošlosti", izjavio je Hrupal za nemački radio, govoreći o politici "zaštitnog zida".
Vodeći kandidat AfD-a u ovoj pokrajini Ulrih Zigmund rekao je da se nada da će postati premijer Saksonije-Anhalt ukoliko njegova stranka uspe da obezbedi stabilnu većinu u parlamentu. Najavio je i razgovore sa različitim poslaničkim grupama.
"Uvrede za birače"
Jedina nemačka stranka koja je pokazala spremnost da sarađuje sa AfD-om jeste levičarski populistički Savez Sare Vagenkneht (BSW), koji se u ponedeljak pridružio Hrupalovim kritikama politike "zaštitnog zida".
"Čak bi i sam pokušaj drugih vodećih stranaka da formiraju novu koaliciju 'zaštitnog zida', kako bi AfD ostao izvan vlasti u Saksoniji-Anhalt, predstavljao uvredu za birače", izjavila je Sara Vagenkneht, najistaknutije lice BSW-a.
BSW sa AfD-om deli protivljenje masovnoj imigraciji, za koju tvrdi da ugrožava prava domaćih radnika. Obe stranke zalažu se i za prekid nemačke podrške Ukrajini i obnavljanje odnosa sa Moskvom.
BSW bi mogao da omogući Zigmundu da postane premijer pokrajine ukoliko njegovi poslanici budu uzdržani prilikom glasanja u parlamentu. Time bi Zigmund mogao da stane na čelo manjinske vlade, iako je ranije odbacio takvu mogućnost.
Nemačke obaveštajne službe označile su AfD kao "ekstremističku" organizaciju, što im omogućava da pojačaju nadzor nad najvećom opozicionom strankom u zemlji. AfD odlučno odbacuje tu oznaku.
Saksonija-Anhalt je relativno mala pokrajina i jedna od najsiromašnijih na prostoru nekadašnje Istočne Nemačke. Ipak, kopredsednica AfD-a Alis Vajdel ocenila je nedeljni rezultat kao prekretnicu i poručila da njena stranka namerava da na narednim saveznim izborima 2029. godine osvoji najmanje 40 odsto glasova.
"Veoma zabrinjavajući signal"
U prvoj međunarodnoj reakciji na rezultate izbora, francuski ministar finansija Rolan Leskir rekao je za RTL da oni predstavljaju "veoma, veoma zabrinjavajući signal".
"To pokazuje da se suočavamo sa velikim izazovom zbog populističkog talasa koji se danas širi svetom i kojem moramo da se suprotstavimo", izjavio je Leskir.
Francusku sledeće godine očekuju predsednički izbori, na kojima bi dugogodišnja liderka krajnje desnice Marin le Pen mogla da postane predsednica zemlje.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski takođe je rezultat izbora u Saksoniji-Anhalt opisao kao "veoma zabrinjavajući znak".
AfD je, prema zvaničnim rezultatima, osvojio 43,8 odsto glasova, čime je više nego udvostručio podršku u odnosu na pokrajinske izbore održane 2021. godine. Podrška CDU-u gotovo se prepolovila i pala na 17,2 odsto, dok je oko 83.000 nekadašnjih birača CDU-a prešlo AfD-u.
Kandidat CDU-a u ovoj pokrajini Sven Šulce deo odgovornosti za loš rezultat svoje stranke pripisao je događajima u Berlinu, gde se Merc, prema istraživanjima najnepopularniji kancelar u istoriji Nemačke, bori da oživi usporenu privredu.
Vrednost evra nije se značajnije menjala u ponedeljak, ali analitičari pažljivo prate rast podrške strankama krajnje desnice širom Evrope, posebno imajući u vidu da se AfD zalaže za izlazak Nemačke iz evrozone.
"Ovakav razvoj događaja opasan je za dugoročnu stabilnost jedinstvene valute", ocenila je direktorka istraživanja kompanije XTB Katlin Bruks.
"Naredne godine mogle bi da donesu talase političkih promena u Evropi i zaokret udesno u dve najveće evropske ekonomije. To danas možda nije problem za trgovce valutama, ali jeste problem za budućnost", zaključila je Bruks.
BONUS VIDEO: