- AfD u Saksoniji-Anhaltu najavljuje radikalno pooštravanje azila: deportacije od prvog minuta, više pritvora i obavezan rad za tražioce azila.
- Stranka planira i građanske patrole, promene u školstvu i kulturi, kao i ukidanje podrške programima integracije i demokratije.
- Program uključuje i približavanje Rusiji, ukidanje sankcija i podsticaje za povratak Nemaca iz inostranstva, ali mnoge mere zavise od savezne vlasti.
Pritvorski centri za deportaciju, obavezan rad za tražioce azila i građanske patrole - Alternativa za Nemačku (AfD) planira velike promene u Saksoniji-Anhaltu ukoliko bude formirala vlast.
Ta stranka odnela je ubedljivu pobedu na izborima u ovoj nemačkoj pokrajini, ali još nije izvesno da li će uspeti da formira vladu i postavi svog kandidata Ulriha Zigmunda za pokrajinskog premijera.
Ogranak AfD-a u Saksoniji-Anhaltu nemačka obaveštajna služba klasifikovala je kao "potvrđeno krajnje desničarski".
Radikalno pooštravanje pravila o azilu
AfD je u nacrtu programa obećao "deportacije od prvog minuta" ukoliko preuzme vlast u Saksoniji-Anhaltu. Cilj stranke je da deportuje što više migranata koji nemaju dozvolu boravka.
Stranka se zalaže za znatno stroža pravila o azilu, veći broj pritvora do sprovođenja deportacije i obavezan rad za tražioce azila. Planira i ukidanje državnog finansiranja programa integracije, koje naziva "industrijom azila".
AfD želi da deci i adolescentima koji nemaju pravo stalnog boravka u Nemačkoj zabrani pohađanje redovne nastave. U okviru pokrajinske vlade bilo bi osnovano i posebno telo za "remigraciju", koje bi koordiniralo politiku azila.
Ipak, nije jasno koliko bi tih mera pokrajinska vlada zakonski mogla da sprovede. Formiranje posebnih odeljenja za izbeglice moglo bi, na primer, da predstavlja kršenje međunarodnog i evropskog prava.
Odluke o tome ko može da bude deportovan u nadležnosti su savezne vlade, a ne pojedinačne nemačke pokrajine.
Zaokret u migracionoj politici
AfD se protivi doseljavanju u Nemačku i u programu zahteva "zaokret od 180 stepeni u migracionoj politici". Cilj je smanjenje broja migranata u Saksoniji-Anhaltu.
Ova pokrajina se, međutim, godinama suočava sa nedostatkom kvalifikovanih radnika, naročito u zdravstvu i ustanovama za brigu o starijima.
AfD taj problem namerava da reši podsticanjem Nemaca koji žive u inostranstvu da se vrate u zemlju. Stranka planira program koji bi povratnicima omogućio novčani bonus i pomoć pri pronalaženju stanova i mesta u vrtićima.
Nije poznato koliko bi se ljudi vratilo niti koliko bi novca bilo izdvojeno za ovaj program.
Saksonija-Anhalt već duže od 30 godina beleži snažan pad broja stanovnika. Nijedna druga nemačka pokrajina nije izgubila toliko stanovnika od ujedinjenja zemlje 1990. godine. Broj stanovnika smanjen je sa približno 2,9 miliona na oko 2,1 milion.
Predsednik Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu Rajnt Grop upozorio je da bi vlast AfD-a mogla dodatno da produbi nedostatak kvalifikovanih radnika.
"Visokoobrazovani stručnjaci naročito imaju mogućnost izbora. Ako budu osećali da nisu dobrodošli ili da mogu da očekuju neprijateljstvo, izabraće druge regione", rekao je Grop za nemački list "Velt".
Približavanje Rusiji i ukidanje sankcija
Pokrajinske vlade gotovo da nemaju ovlašćenja u nemačkoj spoljnoj i odbrambenoj politici, ali mogu da utiču na političke rasprave preko Bundesrata, parlamentarnog doma koji predstavlja savezne pokrajine.
Zbog toga bi pokrajinski premijer iz redova AfD-a mogao da stekne značajan politički uticaj.
Nemačka je nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine gotovo potpuno obustavila uvoz ruske nafte. AfD se, međutim, zalaže za približavanje Rusiji i ukidanje sankcija.
Ovaj zahtev je uglavnom simboličan jer Saksonija-Anhalt mora da poštuje odluke savezne vlade, ali bi premijer iz redova AfD-a mogao da promeni ton rasprave u Bundesratu.
AfD takođe želi da proširi nastavu ruskog jezika u školama i da u te svrhe posebno angažuje ljude kojima je ruski maternji jezik.
Kada je reč o Ukrajini, stranka zahteva "ofanzivu povratka" ukrajinskih izbeglica. Međutim, ni o njihovom eventualnom proterivanju ne može da odlučuje pokrajinska, već isključivo savezna vlast.
AfD želi da uvede građanske patrole
Posebno kontroverzan deo programa jeste osnivanje svojevrsne pomoćne policije.
Redovna policija je, prema programu AfD-a, "preopterećena" zadatkom održavanja bezbednosti.
"Zbog toga ćemo osnovati dobrovoljne građanske patrole kao treći stub lokalnog bezbednosnog sistema", navedeno je u programu stranke.
Profesor prava i kriminolog Tomas Feltes sa Univerziteta Rur u Bohumu upozorio je na opasnosti takve ideje.
"Dužnost policije je da otklanja opasnosti i štiti građane. Samo je policija ovlašćena da pri tome koristi silu", napisao je Feltes za "Legal Tribune Online".
On je ocenio da bi građanske patrole u suštini bile grupe samoproklamovanih čuvara reda koje bi negativno uticale na bezbednost.
"Tamo gde su takve grupe aktivne, samo se podstiče strah od kriminala - ne samo među njihovim pripadnicima, već pre svega među svim ostalim ljudima", naveo je Feltes.
Promene u kulturi, školstvu i društvenoj politici
Jedan od glavnih stubova programa AfD-a jeste politika nacionalnog identiteta. Stranka želi da promoviše pozitivnu sliku nemačke istorije i suštinski drugačiji odnos prema prošlosti zemlje.
AfD proces suočavanja sa nemačkim zločinima iz nacističkog perioda opisuje kao "produžavanje kompleksa krivice" i želi da u skladu sa tim promeni školske programe.
Stranka se protivi i promovisanju društvene raznolikosti. Zastave duginih boja, kao simboli različitosti, bile bi zabranjene u školama.
AfD odbacuje i svetski poznatu arhitekturu Bauhausa, koja je procvat doživela upravo u Saksoniji-Anhaltu, označavajući je kao "previše globalističku". Umesto toga, stranka zahteva "patriotsku kulturnu politiku".
AfD namerava i da ukine finansiranje brojnih projekata za promociju demokratije koji trenutno dobijaju novac iz pokrajinskog budžeta, navodi Dojče vele.
BONUS VIDEO: