- Treepedia rang-lista pokazuje da pešaci najviše zelenila iznad glave imaju u Tampi, koja je prva sa 36,1 odsto.
- Breda i Singapur dele drugo mesto sa 29,3 odsto, a među vodećima su i Oslo, Sidnej i Vankuver.
- Indeks meri krošnje vidljive sa ulica, pa veliki parkovi ne znače nužno i zelenije gradske ulice.
Gradsko drveće može da smanji vrućinu, pomogne u upravljanju oborinskim vodama i učini ulice prijatnijim za pešake. Međutim, merenje toga koliko neki grad deluje zelen na nivou ulice mnogo je složenije od jednostavnog brojanja parkova.
Ova rang-lista koristi podatke projekta Treepedia, koji je razvio MIT Senseable City Lab u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, kako bi uporedila količinu krošnji drveća vidljivih sa ulica u velikim gradovima širom sveta.
Koji gradovi imaju najzelenije ulice?
U nastavku je prikazan Green View Index (GVI), odnosno indeks zelenila na nivou ulice:
- Tampa - 36,1%
- Breda - 29,3%
- Singapur - 29,3%
- Oslo - 28,8%
- Sidnej - 25,9%
- Vankuver - 25,9%
- Montreal - 25,5%
- Kembridž - 25,3%
- Halapa - 24,0%
- Durban - 23,7%
- Johanesburg - 23,6%
- Sakramento - 23,6%
- Frankfurt - 21,5%
- Ženeva - 21,4%
- Verakruz - 21,4%
- Amsterdam - 20,6%
- Sijetl - 20,0%
Pored vodeće Tampe, vrh rang-liste geografski je veoma raznovrstan. Breda i Singapur dele drugo mesto sa 29,3%, slede Oslo sa 28,8%, dok su Sidnej i Vankuver izjednačeni na 25,9%.
Gradovi Severne Amerike imaju snažnu zastupljenost pri vrhu liste. Čak pet gradova nalazi se među prvih 12 - Tampa, Vankuver, Montreal, Kembridž i Sakramento.
Šta meri Green View Index?
Treepedia-in Green View Index kreće se od 0 do 100 i procenjuje procenat krošnji drveća vidljivih sa određene lokacije. Metodologija analizira panoramske snimke Google Street View-a pomoću računarskog vida, čime se dobija perspektiva zelenila iz ugla pešaka, za razliku od satelitskog pogleda.
Ova razlika je važna jer grad sa velikim parkovima ne mora nužno imati visok rezultat ukoliko drveće iz tih parkova nije vidljivo sa ulica. Treepedia takođe obuhvata odabrane velike gradove za koje postoje odgovarajući Street View snimci, a ne sva urbana područja širom sveta.
Zbog toga ovu rang-listu treba posmatrati kao poređenje zelenila na nivou ulice među gradovima obuhvaćenim projektom Treepedia, a ne kao konačnu rang-listu svih gradova sveta.
Zašto je Tampa na prvom mestu?
Subtropska klima Tampe pruža povoljne uslove za rast vegetacije, ali održavanje urbanog zelenila zahteva i aktivno upravljanje. Grad kroz svoj Green Team sprovodi različite projekte održivosti i aktivnosti u zajednici, uključujući sadnju drveća i druge ekološke inicijative.
Posebno je važno očuvanje starog i zrelog drveća, jer je za obnavljanje krošnji potrebno mnogo vremena. Tampa takođe reguliše uklanjanje i zamenu zaštićenih stabala, čime nastoji da očuva zelenilo kako se grad razvija.
Šire gledano, rang-lista ukazuje na važnu razliku kada je reč o ozelenjavanju gradova: veliki parkovi sami po sebi ne znače nužno da će ulice izgledati zelenije. Drveće koje je integrisano u trotoare, naselja i saobraćajne koridore ima mnogo direktniji uticaj na ono što pešaci vide.
Zašto je zelenilo na nivou ulice važno?
Drveće uz ulice može da rashladi urbane sredine zahvaljujući hladu i isparavanju vode, ali može doprineti i smanjenju zagađenja vazduha i upijanju oborinskih voda. Kako klimatski ekstremi postaju sve izraženiji, istraživači sve više ističu urbanu vegetaciju kao važan deo prilagođavanja klimatskim promenama i održivog urbanog planiranja.
Novija istraživanja o vegetaciji na nivou ulice takođe ukazuju na značaj planskog ozelenjavanja kako bi pristup zelenim površinama i zelenilu bio ravnomernije raspoređen među različitim gradskim naseljima.
BONUS VIDEO: