- Veliki zeleni zid je afrički projekat obnove prirode dug oko 8.000 kilometara, od Senegala do Džibutija, sa ciljem da zaustavi dezertifikaciju i obnovi degradirano zemljište.
- Do 2030. plan je da se obnovi 100 miliona hektara, ukloni 250 miliona tona CO2 i otvori deset miliona zelenih radnih mesta.
- Do sada je obnovljeno oko 30 miliona hektara, ali stručnjaci upozoravaju da su za nastavak ključni novac, bezbednost i regionalna saradnja.
Od atlantske obale Senegala do Džibutija na Crvenom moru, Afrika realizuje jedan od najambicioznijih ekoloških projekata koji su ikada pokrenuti.
Inicijativa poznata kao Veliki zeleni zid prostire se duž približno 8.000 kilometara kroz Sahel, prostrano polusušno područje koje se graniči sa Saharom. Međutim, cilj projekta daleko prevazilazi samu sadnju drveća.
Njime je planirano obnavljanje degradiranog zemljišta, suzbijanje dezertifikacije, jačanje prehrambene sigurnosti, otvaranje miliona radnih mesta i pomoć lokalnim zajednicama u prilagođavanju klimatskim promenama.
Veliki zeleni zid objedinjuje sadnju drveća sa obnovom šuma, pašnjaka, poljoprivrednog zemljišta i močvara, vraćajući život u jedan od regiona sveta koji su najugroženiji klimatskim promenama.
Šta je afrički "zid od drveća" dug 8.000 kilometara?
Afrička unija pokrenula je projekat Velikog zelenog zida 2007. godine kao dugoročnu inicijativu za borbu protiv sve ozbiljnijih ekoloških problema sa kojima se suočava Sahel.
Ovaj region proteže se čitavom širinom Afrike i razdvaja Saharu od zelenijih savana koje se nalaze južnije.
Prvobitna zamisao bila je da se formira neprekinuti pojas drveća dug približno 8.000 i širok oko 15 kilometara.
Naučnici i stručnjaci za zaštitu prirode vremenom su zaključili da bi obnavljanje čitavih predela bilo mnogo delotvornije od sadnje jednog neprekinutog reda drveća.
Zbog toga je inicijativa danas usmerena na obnovu šuma, pašnjaka, močvara, poljoprivrednog zemljišta i autohtone vegetacije, u skladu sa uslovima koji vladaju u svakoj pojedinačnoj oblasti.
Zašto je Africi potreban "zid od drveća"?
Sahel se decenijama suočava sa istovremenim posledicama širenja pustinja, dugotrajnih suša, degradacije zemljišta i klimatskih promena.
Milioni stanovnika ovog regiona zavise od poljoprivrede i stočarstva. Kako plodno zemljište propada, a padavine postaju sve nepredvidljivije, lokalne zajednice suočavaju se sa manjim prinosima, nestašicom hrane i siromaštvom.
Veliki zeleni zid trebalo bi da preokrene taj trend obnavljanjem zdravog zemljišta, poboljšanjem zadržavanja vode, povećanjem vegetacionog pokrivača i podizanjem produktivnosti poljoprivrednih površina.
Očekuje se da će projekat doprineti i očuvanju biološke raznovrsnosti, kao i smanjenju pritiska zbog kojeg su mnogi ljudi primorani da napuste svoje domove u potrazi za boljim životnim prilikama.
Mnogo više od sadnje drveća
Uprkos nazivu, Veliki zeleni zid nije jedan neprekinuti niz stabala koji se pruža preko afričkog kontinenta.
Reč je o velikom broju projekata obnove prirode koji su prilagođeni lokalnim ekosistemima. U pojedinim oblastima sade se autohtone vrste drveća, dok u drugim poljoprivrednici štite vegetaciju koja se prirodno obnavlja.
Projekat obuhvata i obnovu pašnjaka, poboljšanje kvaliteta zemljišta, prikupljanje kišnice i uvođenje održivijih načina bavljenja poljoprivredom.
Takav prilagodljiv pristup omogućava da mere obnove odgovaraju lokalnim klimatskim uslovima, umesto da se na sva područja primenjuje isto rešenje, piše Times of India.
Impozantne brojke projekta
Razmere Velikog zelenog zida su ogromne. Cilj inicijative je da do 2030. godine:
- obnovi 100 miliona hektara degradiranog zemljišta, što približno odgovara površini Egipta;
- ukloni 250 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere;
- otvori deset miliona "zelenih" radnih mesta širom Afrike;
- poboljša prehrambenu sigurnost i uslove života miliona stanovnika Sahela.
Inicijativu podržava više od 20 afričkih država, zajedno sa međunarodnim organizacijama, razvojnim bankama i grupama za zaštitu životne sredine.
Prvi rezultati već su vidljivi
Iako je pred učesnicima projekta još mnogo posla, značajan napredak ostvaren je u nekoliko zemalja.
Senegal je zasadio milione stabala i obnovio velike površine degradiranog zemljišta, dok je Etiopija kroz velike programe obnove oporavila milione hektara.
Nigerija, Niger i još nekoliko država proširili su primenu održivog upravljanja zemljištem. Prema novijim procenama, do sada je obnovljeno oko 30 miliona hektara zemljišta.
Iako je to veliki rezultat, stručnjaci upozoravaju da će za ostvarivanje svih ciljeva do 2030. godine biti potrebni dodatno finansiranje, snažnija regionalna saradnja i poboljšanje bezbednosti u područjima pogođenim sukobima.
Obnavljanje prirode
Zdravi ekosistemi ne pružaju samo podršku biljnom i životinjskom svetu.
Drveće i autohtona vegetacija učvršćuju zemljište, smanjuju eroziju, doprinose obnavljanju podzemnih voda i skladište ugljenik koji bi u suprotnom ostao u atmosferi.
Obnovljeni predeli pružaju stanište pticama, insektima i drugim životinjama, dok istovremeno povećavaju otpornost poljoprivrednih gazdinstava na suše.
Za lokalno stanovništvo zdravije zemljište najčešće znači bolje prinose, pouzdaniju ispašu za stoku i veće prihode.
Jedan od najvećih klimatskih projekata na svetu
Veliki zeleni zid smatra se jednom od najvećih inicijativa za obnovu ekosistema koje su ikada pokrenute.
Njegov značaj prevazilazi granice Afrike, jer degradacija zemljišta i klimatske promene predstavljaju globalne probleme.
Uspeh u Sahelu mogao bi da pruži dragocene smernice za obnovu degradiranog zemljišta u drugim sušnim delovima sveta.
Inicijativa je postala i simbol mogućnosti povezivanja zaštite životne sredine sa ekonomskim razvojem, pokazujući da očuvanje prirode i poboljšanje života stanovništva mogu da se odvijaju istovremeno.
Živi zid za budućnost
Za razliku od zidova koji se grade da bi razdvojili ljude, afrički Veliki zeleni zid osmišljen je da ponovo poveže predele, obnovi ekosisteme i osnaži lokalne zajednice.
Njegov uspeh neće biti meren samo brojem posađenih stabala, već i zdravijim zemljištem, oporavkom biljnog i životinjskog sveta, sigurnijim izvorima prihoda i većom otpornošću na promene klime.
Dok zemlje Sahela nastavljaju obnovu svojih predela, Veliki zeleni zid predstavlja podsetnik da se neki od najvećih ekoloških izazova mogu rešavati samo saradnjom, strpljenjem i dugoročnom posvećenošću prirodi.
Obnova prostora dugog 8.000 kilometara ne može biti završena tokom mandata jedne vlade niti u jednoj vegetacionoj sezoni.
Ono po čemu se Veliki zeleni zid razlikuje od većine ekoloških obećanja jeste činjenica da radove obavljaju upravo ljudi koji najviše zavise od njihovog uspeha. To je obično jedan od ključnih uslova da veliki, spori i neophodni projekti zaista budu završeni.
Obnavljanje 30 miliona hektara u jednom od najzahtevnijih predela na svetu nije mali rezultat, čak ni kada se uporedi sa konačnim ciljem od 100 miliona hektara.
Pred učesnicima projekta i dalje je veliki posao, ali dosadašnji rezultati pokazuju da ovaj pristup funkcioniše kada se obezbede novac, sigurnost i podrška lokalnog stanovništva.
Preostalo pitanje zato nije samo ekološko, već i političko. Obnovljenih 30 miliona hektara pokazuje da zemljište može da se oporavi, dok će budućnost preostalih 70 miliona hektara zavisiti od toga da li će politički uslovi koji su omogućili rezultate u pojedinim oblastima biti uspostavljeni i u ostatku regiona.
BONUS VIDEO: