- Romske palate u Rumuniji niču od početka 1990-ih i građene su da pokažu uspeh, bogatstvo i društveni status vlasnika.
- Iza raskošnih fasada često stoji siromaštvo: mnoge kuće se koriste samo delimično, a održavanje je skupo.
- U Buzeskuu i drugim mestima luksuzne kuće privlače pažnju, dok se izvori novca za njihovu gradnju i dalje dovode u pitanje.
Kuće ukrašene visokim mermernim stubovima, kupolama i raskošnim krovovima koji podsećaju na svadbene šatore decenijama privlače pažnju u rumunskom selu. Takozvane romske palate, koje se mogu videti usred polja ili u malim i neupadljivim gradovima, teško je propustiti zbog svog izgleda.
Međutim, iza njihovih impozantnih fasada krije se i priča o društvenom statusu, bogatstvu i želji da se pokaže uspeh unutar romske zajednice, koja se uglavnom i dalje suočava sa siromaštvom i marginalizacijom.
Romske palate su počele da nicaju jedna za drugom početkom 1990-ih, nakon pada komunističkog režima. Neki članovi romske zajednice su zarađivali novac, uglavnom sakupljanjem i prodajom otpadnog metala i bavljenjem sitnom trgovinom. Danas ih ima na hiljade širom Rumunije.
U nekim naseljima, vlasnici se međusobno takmiče čija će kuća biti veća i luksuznija, često dodajući nove spratove i sve upečatljivije dekoracije.
Fasade su često ukrašene simbolima koji predstavljaju bogatstvo i uspeh, poput znakova dolara ili Mercedesa. Rumunski arhitekta Rudolf Gref smatra da fenomen "romskih palata" ne treba jednostavno odbaciti kao kič, uprkos činjenici da njihov izgled mnogima deluje preterano.
"To je deo rumunske istorije, suprotno modernoj arhitekturi koju nameće država", kaže on.
Svaki region ima svoj stil
Izgled ovih neobičnih građevina varira od regiona do regiona. U centralnoj Rumuniji, rimske palate su inspirisane katoličkim crkvama, na jugozapadu podsećaju na neoklasične kuće, dok na istoku i jugu pronalaze inspiraciju u tradicionalnoj arhitekturi nekadašnje aristokratije. Uprkos razlikama, jedna stvar ostaje zajednička: palate su građene da bi pokazale uspeh i društveni status svojih vlasnika.
Ali neki od njih imaju i posebno neobične priče. U selu Buzesku, oko stotinu kilometara južno od Bukurešta, nalazi se kuća koju je Dan Finutu, bogati član lokalne romske zajednice, napravio po uzoru na sudnicu u kojoj je osuđen za prevaru 1990-ih.
"Izvori finansiranja ovih palata nisu baš jasni", rekao je Gref.
Mnogi vlasnici u Buzeskuu tvrde da su zaradili novac trgujući velikim količinama otpada, što neki rade i danas. Drugi kažu da su godinama radili u inostranstvu. Neke lokalne zajednice takođe povezuju pojavu prvih luksuznih palata sa povratkom zlata koje je oduzeto romskom stanovništvu tokom komunističkog režima. Kostika Stanku, vođa romske zajednice u Buzeskuu, smatra da je upravo povratak dela tog bogatstva omogućio nekim porodicama da počnu da grade velike i luksuzne kuće.
Romi tradicionalno poklanjaju zlatnike na rođenju deteta ili na venčanju. Oni se prenose sa generacije na generaciju, a mnoge Romkinje su ih pretvorile u ogrlice. Godine 1978, režim Nikolaea Čaušeskua izdao je dekret kojim se od svih Rumuna zahteva da predaju svoje zlato vlastima, iako su mere, prema tekstu, prvenstveno bile usmerene na romsku zajednicu. U većini slučajeva, predaja je bila dokumentovana, što je kasnije olakšalo proces vraćanja zlata.
Oni žive u siromaštvu
Buzesku danas ima oko 4.000 stanovnika i desetine luksuznih "palata" koje se protežu duž glavne ulice. Neobična arhitektura privlači i turiste koji prolaze kroz grad. Međutim, uprkos luksuznim kućama koje ostavljaju utisak velikog bogatstva, veliki deo rumunske romske zajednice i dalje živi u siromaštvu.
Čak i vlasnici ogromnih, kičasto dekorisanih kuća često žive u samo jednoj ili dve sobe. Veliki saloni ukrašeni mermerom i zlatom koriste se uglavnom za posebne prilike, dok mnogi delovi kuća ostaju prazni. Mnoge palate sada izgledaju napušteno.
"Održavanje je veoma skupo“, kaže Stanku, 72-godišnjak koji živi u maloj kući sa baštom. Dodaje da se danas gradi sve manje palata, a one čija je izgradnja već počela verovatno neće biti završene. Promene, kaže jedan od vlasnika, vidljive su i u samoj zajednici, javlja Dnevno.
Sve više ljudi odlazi u veće gradove ili van Rumunije u potrazi za boljom zaradom.
"Stvari nisu kao pre. Ljudi su otišli u Bukurešt ili u inostranstvo. Žele da zarade novac i tamo ostaju", kaže sa gorčinom u glasu ispred svoje impozantne kapije dvorišta.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: