- Njujork je objavio više od 170.000 stranica dokumenata o 11. septembru, uz tvrdnje da su vlasti godinama umanjivale opasnost od toksičnog vazduha.
- Dokumenti pokazuju da su stanovnici i radnici više puta uveravani da je vazduh bezbedan, iako su interna merenja beležila azbest i druge štetne materije.
- Navode se i propusti u zaštiti spasilačkih ekipa i prikrivanje podataka, a posledice po zdravlje i dalje pogađaju desetine hiljada ljudi.
Njujork je objavio preko 170.000 stranica dokumenata koji pokazuju da su vlasti više puta obmanjivale stanovnike o nivoima toksičnih supstanci u vazduhu nakon napada 11. septembra 2001. godine na Svetski trgovinski centar. Dokumenti su deklasifikovani samo nekoliko dana pre 25. godišnjice napada.
Objavljeni materijali otkrivaju razmeru izgubljenih ljudskih života i štete po zdravlje ljudi pogođenih tokom godina nakon tragedije. Očekuje se da će javnosti dati i jasniju sliku o reakciji gradskih vlasti nakon rušenja kula, kada su žurile da stabilizuju i ponovo otvore Donji Menhetn.
Prema dokumentima, oni koji su živeli u blizini mesta napada više puta su uveravani da je vazduh bezbedan, iako su interni podaci i iskustvo samih stanovnika pokazivali suprotno.
Dokumenti verovatno sadrže samo deo izveštaja o kvalitetu vazduha sačinjenih na mestu porušenog Svetskog trgovinskog centra, ali uključuju i ključne interne memorandume.
U nekima od njih predstavnici vlasti izražavaju zabrinutost zbog rezultata ispitivanja životne sredine između oktobra i novembra 2001. godine, koji su redovno pokazivali povišene nivoe toksičnih materija, uključujući azbest i teško uočljive opasne hemikalije.
Dokumenti opisuju propuste u zaštiti zdravlja radnika koji su učestvovali u akcijama spasavanja i obnove, prikrivanje podataka o azbestu i drugim ispitivanjima, kao i protivrečne izjave vlasti upućene javnosti u vezi sa zdravstvenim rizicima.
"Kako godine prolaze i ljudska cena raste, suočavamo se sa posledicama 11. septembra svaki put kada nam još jedan Njujorčanin bude oduzet prerano", izjavio je gradonačelnik Zoran Mamdani u utorak na konferenciji za novinare na kojoj je objavljeno objavljivanje dokumenata. pišu btvnovite.
Skoro 3.000 ljudi je poginulo u napadima 11. septembra, ali je tokom narednih godina umrlo još hiljade njih – među kojima i radnici koji su proveli mesece na mestu ruševina. Oni su preminuli od karcinoma i drugih bolesti povezanih sa 11. septembrom, pokazuju podaci memorijala "11. septembar".
Na posebnom portalu dokumenti se mogu pretraživati i pregledati, a prema rečima predstavnika gradskih vlasti, narednih meseci biće dodato još materijala. Svaki objavljeni dokument moći će da se pregleda i preuzme besplatno.
Na pitanje da li dugogodišnje odlaganje objavljivanja dokumenata predstavlja "prikrivanje", Mamdani je odgovorio: "To je bilo nekoliko gradonačelničkih administracija koje su odbijale da objave dokumente koji pripadaju Njujorčanima."
Dokumenti sadrže podatke da su tadašnji gradonačelnik Rudolf Đulijani i drugi predstavnici gradskih vlasti više puta uveravali stanovnike i radnike da je vazduh bezbedan, uprkos protivrečnostima sa podacima iz njihovih sopstvenih internih istraživanja.
Novinski članci iz februara 2002. godine pokazuju da je bivši gradonačelnik Majkl Blumberg, koji je nasledio Đulijanija, izjavio: "Svaki urađeni test pokazuje da je kvalitet vazduha u prihvatljivim granicama. Mislim da neki ljudi jednostavno nikada neće poverovati."
Portparol Blumberga odbio je da da komentar u utorak.
U dokumentima se citiraju i javne izjave Đulijanija da je vazduh bezbedan, kao i njegovi pozivi ljudima da se vrate normalnom životu, piše CNN.
U jednom od primera, interni memorandum koji je 6. oktobra 2001. godine napisao zamenik komesara za zdravstvo Keli Mekini upozorava da "kvalitet vazduha na tim mestima još uvek nije pogodan za ponovno stanovanje". Prema dokumentima, istog dana Đulijani je javno proglasio vazduh bezbednim.
Kasnije su i nezavisni naučnici i ekološke organizacije odbacili Đulijanijeve tvrdnje.
U objavi u utorak na svom X profilu, za koju je naznačeno da ju je objavio njegov tim, Đulijani je odbacio optužbe.
"Agencija za zaštitu životne sredine rekla je da je bezbedno. Napravili su grešku. Niko to nije prikrivao", stoji u objavi. "Đulijani ima bolest pluća povezanu sa 11. septembrom, kao i mnogi drugi, jer ga ništa nije moglo sprečiti da pomaže ljudima."
Prema dokumentima, predstavnici vlasti su obmanuli javnost i tako što su zadržali informacije o opasnim nivoima azbesta u vazduhu, prikrili ozbiljno zagađenje olovom u zgradi Ministarstva saobraćaja i odvraćali spasioce od korišćenja respiratora.
To je imalo ozbiljne posledice po stanovnike koji su se "vratili u svoje stanove pune pepela jer su bili umireni uveravanjima" Đulijanija i šefice Agencije za zaštitu životne sredine Kristi Vitman, navodi se u dokumentima.
Mnogi od tih stanovnika i radnika kasnije su razvili "teške, dugotrajne zdravstvene probleme", uključujući hronično krvarenje iz nosa, osip na koži, glavobolje, novonastalu astmu i kašalj usled udisanja "visoko alkalnog, nagrizajućeg praha".
Šta dokumenti pokazuju o bolestima povezanim sa 11. septembrom?
Fizičke i psihičke posledice tragedije nastavljaju da "duboko pogađaju desetine hiljada ljudi" širom zemlje. Kod mnogih od njih to se ispoljilo kao bolesti uzrokovane izloženošću toksičnoj prašini koja je prekrila grad, prema podacima memorijala "11. septembar".
Najmanje 140.000 ljudi iz svih 50 američkih država prijavilo se u zdravstveni program Svetskog trgovinskog centra, a kod 49.000 su dijagnostikovani zvanično priznati karcinomi povezani sa STC-om, prema memorijalu "11. septembar".
Prema Mamdanijevim rečima, više ljudi ima pravo na pomoć nego što je trenutno uključeno u program. Među njima su stanovnici koji su živeli u blizini mesta napada do kojih informacije nisu stigle, kao i ljudi koji žive van Njujorka.
Rak nije bio uključen u zdravstveni program kada ga je Kongres osnovao 2011. godine. Pokriće je dodato 2012. godine tek nakon što su zagovornici prava žrtava insistirali na tome i nakon što je studija pokazala povišene stope obolevanja od raka među njujorškim vatrogascima koji su učestvovali u akcijama spasavanja na mestu ruševina.
Stanovnici Kineske četvrti (Čajnatauna), koja se nalazi u perimetru mesta ruševina, suočili su se sa najvećim teškoćama u nošenju sa posledicama tragedije, navodi se u dokumentima. Oni su prijavljivali da su im stanovi bili puni prašine, što je kasnije dovelo do bolesti i problema sa disanjem.
U dokumentima se navode i propusti Agencije za zaštitu životne sredine u angažovanju osoblja koje govori azijske jezike. Kao rezultat toga, mnogi ljudi u Kineskoj četvrti sa respiratornim problemima uzrokovanim prašinom nisu znali za agenciju niti za njen program čišćenja zatvorenog prostora.
Prema jednoj od studija citiranih u dokumentima među kinesko-američkom decom koja su primala medicinsku pomoć u Kineskoj četvrti, utvrđeno je "značajno povećanje težine simptoma astme".
Zajednica je primila neproporcionalno veliki iznos federalnih sredstava za obnovu, jer je mnogo ljudi bilo isključeno iz gradskih i državnih programa finansiranja pošto se Kineska četvrt nalazila van obuhvata područja koja su imala pravo na takvu pomoć, navodi se u izveštaju.
"Ljudi su se razboleli jer su ih lideri kojima su verovali slagali i rekli im da je bezbedno disati toksični vazduh", rekao je Mamdani.
BONUS VIDEO:
(MONDO)