- Leri Silverstin je 11. septembra 2001. izbegao napad jer je otišao na pregled kod dermatologa, umesto na doručak u Severnoj kuli.
- Posle rušenja Kula bliznakinja preuzeo je obnovu Svetskog trgovinskog centra i godinama vodio sporove sa osiguravajućim kućama.
- Danas kaže da je Donji Menhetn potpuno promenjen i da je područje oko Memorijalnog parka ponovo puno ljudi.
Američki milijarder i investitor u nekretnine Leri Silverstin je za dlaku izbegao katastrofu 11. septembra 2001. godine. Poznat je po tome što je predvodio obnovu kompleksa Svetskog trgovinskog centra, ali i kao jedan od srećnika koji u vreme napada nije bio na radnom mestu.
To će mu, ispostaviće se, sačuvati život.
Kako je ovaj investitor za nekretnine prepričavao u više navrata, teroristički napadi koji su srušili Kule bliznakinje dogodili su se samo nekoliko nedelja nakon što je "Silverstin propertis" potpisao 99-godišnji zakup Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, piše Inc.
Kako se navodi na sajtu Silversteinproperties, Leri je trebalo da doručkuje tog 11. septembra, što mu je bila jutarnja rutina, u restoranu "Prozori sveta" na 107. spratu jedne od kula, jer je planirao da otkaže jutarnji pregled kod dermatologa. Ali njegova supruga čvrste volje, Klara, umešala se. Istakla je da je pregled već jednom otkazao i insistirala je da ovog puta ode.
"Radi se o tvom zdravlju", rekla je, ne sluteći koliko će njene reči biti proročanske.
Tako se taman spremao da napusti stan i ode na pregled kada je telefon zazvonio, a Klara se javila.
"Da li je gospodin Silverstin dobro?", upitao je kapetan njihove jahte, koja je bila usidrena u Čelsi pirsu, s pogledom na kulu u plamenu.
"Jeste", rekla je Klara i dodala: "Zašto pitate?"
"Uključite televizor", rekao je kapetan.
Leri je slikovito opisao trenutak kada su avioni udarili u njegove zgrade:
"Jedanaest hiljada galona avionskog goriva bilo je svirepo efikasno pogonsko gorivo i zgrade su žestoko gorele; u očajanju, zarobljeni ljudi počeli su da skaču u smrt. Plamen je besneo van kontrole... I odjednom se začuo užasan zvuk, velika i sve glasnija buka koja će vremenom odjeknuti širom Amerike i celog sveta, i zgrade su se, jedna za drugom, srušile", naveo je.
Silverstin se odmah uplašio za svog sina Rodžera i ćerku Lizu, koji su radili u kulama. Oboje su izbegli smrt, ali zbog slabe mobilne mreže u Donjem Menhetnu nakon napada, uplašeni otac je tek satima kasnije saznao da su mu deca preživela, kada su njih dvoje, prekriveni prašinom, ušli u njegovu kancelariju u Midtaunu, nakon što su se kroz haos pešice probili prema gornjem delu grada. Četvoro Silverstinovih radnika nije imalo tu sreću i poginulo je.
Silverstinovi napori da se izdigne iz ruševina Nulte tačke opisani su u njegovoj knjizi "Uzdizanje: Dvadesetogodišnja bitka za obnovu Svetskog trgovinskog centra".
To je priča puna političkih sukoba među promenljivom ekipom njujorških moćnika 21. veka. Kroz gradonačelničke mandate Rudija Đulijanija, Majkla Blumberga i Bila de Blazija, kao i guvernerske mandate Džordža Patakija i Endrua Kuoma, knjiga prikazuje Silverstina kao heroja koji je nastojao da zaceli duboke nacionalne rane i vrati u život siluetu Njujorka. Drugi su ga kritikovali zbog sukoba sa osiguravajućim kućama i optuživali ga za profitiranje u emotivno nabijenom periodu američke istorije.
Silverstin, koji sada ima 95 godina, razgovarao je 2024. godine za magazin "Ink" o svojoj knjizi.
"Nije nedostajalo pesimista koji su mi govorili da se to nikada neće dogoditi (obnoviti Kule) Posle 11. septembra govorili su da niko više neće želeti da se vrati ovamo. Ljudi bi napustili svoje domove i poslovne prostore. I upravo to se i dogodilo. Donji Menhetn je bio potpuna katastrofa.
Takođe sam shvatio da osiguravajuće kuće neće ispuniti svoje obaveze po polisama za koje sam plaćao visoke premije. Otvoreno su mi rekli da ponovna izgradnja na ovom mestu nikada neće uspeti - da se i ne trudim i da zaboravim na odštetu.
Čak su mi ponudili i novčani podsticaj samo da se spakujem i odem. Rekao sam im: "Njuorčanin sam ceo život. Zar stvarno očekujete da samo odšetam od svoje obaveze prema Njujorku? Ja to ne mogu." Dodao sam: "Svako ima svoju cenu. Moja cena je: nastavite sa obnovom i uradite to što je brže moguće." Tako smo završili sa pet godina suđenja. To je bilo užasno vreme.
Kada su se zgrade srušile, tamo nije bilo ničega. Samo ogromne ruševine, užasan smog, dim, neprijatna isparenja i miris sagorelog ljudskog mesa. Bilo je grozno.
Ali u najneverovatnijem obrtu događaja, ljudi su počeli da dolaze na Nultu tačku samo nekoliko dana nakon napada kako bi tragali za nestalima. Prvo iz Njujorka, a zatim iz cele zemlje, da bi pokušali da spasu ljude za koje su pretpostavljali da bi još mogli biti živi. Bili su to samo ljudi koji pokušavaju da pomognu drugim ljudima.
Kada razmišljam o tome i pogledam ovo što smo stvorili da zamenimo Kule bliznakinje, obuzme me osećaj postignuća. Bio sam izuzetno pun nade da možemo da izgradimo nešto daleko superiornije od onoga što je ovde prvobitno bilo", rekao je Leri.
Objasnio je i kako se područje Svetskog trgovinskog centra i Donjeg Menhetna promenilo od 2001. godine?
"Pre 11. septembra ovde nije bilo ničega. Posle šest sati uveče sve bi zamrlo. Mogli ste da zakotrljate kuglu za kuglanje niz Vol strit i ne biste pogodili ništa. Nikoga nije bilo u blizini: ni automobila, ni kamiona, ni taksija. Bila je to mrtva zajednica. Sada sve vrvi od ljudi. Mnogi dolaze u posetu i šetaju Memorijalnim parkom. Čak 27 odsto ljudi koji ovde rade, ovde i živi. To je najveći odnos zaposlenih i stanovnika u celim Sjedinjenim Američkim Državama", istakao je.
BONUS VIDEO:
(MONDO)