- AfD u programu traži izlazak Nemačke iz evrozone i povratak monetarne samostalnosti, uz protivljenje digitalnom evru i podršku bitkoinu.
- Evropski ugovori ne predviđaju napuštanje evra bez izlaska iz EU, a takav potez bi ozbiljno uzdrmao evrozonu i finansijska tržišta.
Alternativa za Nemačku, AfD, u svom programu navodi da bi Nemačka trebalo da napusti evrozonu. Međutim, evropski ugovori ne predviđaju proceduru kojom bi članica mogla da se odrekne evra i vrati nacionalnu valutu.
Eventualni izlazak najveće evropske ekonomije predstavljao bi ozbiljan udarac za evrozonu i mogao bi da dovede u pitanje budućnost čitave Evropske unije.
AfD želi povratak monetarne samostalnosti
AfD kao ciljeve navodi napuštanje evrozone, reformu monetarnog sistema, vraćanje nemačkih zlatnih rezervi, smanjenje rizika u sistemu Target 2, protivljenje digitalnom evru i podršku bitkoinu.
Liderka stranke Alis Vajdel više puta je tvrdila da je evro slab i da je Nemačka bila u boljoj poziciji pre uvođenja zajedničke valute. Protivljenje evru nalazi se u osnovi politike AfD još od osnivanja stranke 2013. godine.
Stranka je nastala tokom dužničke krize u Grčkoj, kada se deo nemačkih ekonomista protivio zajedničkom finansiranju pomoći Atini.
Izlazak iz evrozone nije predviđen ugovorima
Evropski ugovori ne omogućavaju državi da napusti evrozonu, a da istovremeno ostane članica Evropske unije.
Evropska komisija je još 2012. godine navela da je prihvatanje evra nepovratan korak. Zemlja bi mogla da prestane da koristi zajedničku valutu ukoliko bi, na osnovu člana 50, napustila celu Evropsku uniju. Jedina druga mogućnost bila bi promena evropskih ugovora, za šta bi bila potrebna saglasnost država članica. Takav proces bio bi politički i pravno izuzetno složen.
Posledice bi osetila cela Evropa
Ako bi Nemačka pokušala da jednostrano vrati marku, posledice bi mogle da obuhvate rast premije rizika, skuplje zaduživanje, pad poverenja investitora, probleme u bilansima banaka i neizvesnost oko prekograničnih ugovora. Posebno bi bile pogođene manje ekonomije evrozone.
Hrvatska je, na primer, uvođenjem evra dobila smanjenje valutnog rizika, povoljnije uslove finansiranja i veću zaštitu Evropske centralne banke.
Nemačka je, kao velika izvozna ekonomija, snažno povezana sa zajedničkim tržištem i evrom. Zbog toga bi njeno napuštanje zajedničke valute predstavljalo ozbiljan rizik i za samu nemačku privredu, prenose tamošnji mediji.
Iako je ostvarenje plana AfD za sada malo verovatno, rast popularnosti stranke i širenje antievropskog raspoloženja mogli bi da povećaju neizvesnost na finansijskim tržištima.
BONUS VIDEO:
(Kamatica/MONDO)