Ukrajinska vojska je početkom jula pozvala veliku grupu proizvođača na testiranje nove generacije dronova-presretača, razvijenih za suprotstavljanje ruskim jurišnim bespilotnim letelicama na mlazni pogon koje poslednjih meseci nanose veliku štetu. Prema informacijama dva izvora upoznata sa vežbom, testiranje nije prošlo prema planu.
Mnogim dronovima-presretačima bilo je teško upravljati pri brzinama koje su ponekad prelazile 400 kilometara na sat, a neki su se srušili u obližnja polja. Ova situacija naglašava izazov sa kojim se Ukrajina suočava uoči još jedne zime, jer nema dovoljno zapadnih sistema protivvazdušne odbrane za borbu protiv ruskih balističkih raketa, a istovremeno nema ni jasan odgovor na brže i snažnije moskovske dronove, piše Rojters.
Šest puta više napada mlaznim dronovima
Podaci ukrajinske vojske u koje je Rojters imao uvid pokazuju da je Rusija tokom tri letnja meseca šest puta povećala upotrebu mlaznih dronova. U sukobu koji obeležavaju brze tehnološke inovacije, dva meseca mogu doneti velike promene, ali jedan visoki komandant prošlog petka je otvoreno upozorio da Kijev zaostaje u ključnom segmentu. "Kod mlaznih dronova opet smo potpuno izgubili inicijativu, to je činjenica. Rusi su pokrenuli masovnu proizvodnju i koriste mlazne 'šahede', a mi zapravo ne znamo šta bismo sa njima", objavio je na Telegramu Maksim Žorin, zamenik komandanta 3. armijskog korpusa.
Jurij Čerevašenko, zamenik komandanta ukrajinskih vazdušnih snaga, priznao je poteškoće u razvoju bržih presretača, ali je dodao da je Ukrajina blizu uvođenja niza jeftinih rešenja za masovnu proizvodnju. "Uveren sam da bismo uskoro mogli imati celu klasu oružja koja će biti efikasna protiv mlaznih bespilotnih letelica", izjavio je on.
Kijev i Odesa pod najvećim pritiskom
Brzo širenje ruske proizvodnje mlaznih dronova omogućilo je Moskvi da zasipa Ukrajinu, a posebno Kijev, velikim brojem letelica. Zbog njihove brzine, teže ih je oboriti nego njihove prethodnike sa klipnim motorima. Nakon što je Rusija 2022. počela da lansira hiljade jeftinih "šaheda", Kijev je razvio vrlo efikasne načine za njihovo uništavanje i podigao stopu presretanja na oko 90 odsto.
Moskva je na to odgovorila povećanjem brzine svojih dronova, što je najnoviji korak u tehnološkoj trci koja oblikuje ratište tokom gotovo pet godina rata. Ta promena se dešava dok se Ukrajina bori sa nedostatkom naprednih presretača potrebnih za zaustavljanje znatno snažnijih balističkih raketa. Ukrajinska vojna obaveštajna služba procenjuje da Rusija već proizvodi oko 3.000 mlaznih dronova mesečno. Neki liče na "šahede" sa trouglastim krilima, dok drugi imaju cevast oblik i mala krila, što ih čini sličnijim krstarećim raketama. Podaci pokazuju da je Rusija u junu lansirala oko 450 dronova brzine između 240 i 500 kilometara na sat, dok je taj broj u avgustu skočio na oko 2.850. Tipični dron tipa "šahed" leti brzinom manjom od 200 km/h.
Glavni grad Kijev i okolni region bili su najčešće mete, na koje otpada gotovo petina svih lansiranih dronova. Čerevašenko je rekao da su Kijev i crnomorska luka Odesa, ključno čvorište za ukrajinski izvoz, podneli najveći teret napada. "U budućnosti će se ukupan broj takvih dronova u napadima samo povećavati", rekao je i dodao da u nekim napadima udeo mlaznih dronova već premašuje 70 odsto.
Navođeni dronovi kao novi izazov
Poslednjih nedelja mlazni dronovi pogađaju ciljeve u samom centru Kijeva. "Glavna opasnost kod ovih dronova je to što su navođeni: to znači da operater može da menja njihovu rutu i visinu leta", objasnio je Čerevašenko. Zvaničnici i vojni analitičari veruju da je dron koji je prošle nedelje pogodio sedište bezbednosne službe SBU sa izuzetnom preciznošću, ciljajući kancelariju njenog šefa, bio ručno navođen.
Samjuel Bendet, saradnik u Centru za novu američku bezbednost (CNAS), kaže da je rat u Ukrajini neprestana borba "mača protiv štita", gde se za svaku novu sposobnost i inovaciju brzo pronalazi protivmera. "Trenutna ruska prednost vremenom će se istopiti pred ukrajinskim protivmerama u obliku brzih i jeftinih presretača koji mogu da love mlazne dronove", rekao je.
Postojeći presretači postali prespori
Kako bi se suprotstavila hiljadama "šaheda", Ukrajina je razvila dronove-presretače koji obično koštaju manje od 2.000 dolara i koji su uspešno obarali veliki procenat dolazećih letelica. Međutim, to oružje ne može da prati mlazne dronove. Boris Dolina, komandant jedinice dronova-presretača, kaže da je ponekad moguće pogoditi određene modele mlaznih letelica kada uspore radi manevrisanja. Međutim, upozorio je da Rusija već uvodi i usavršava sisteme koji detektuju objekte u blizini i automatski ubrzavaju dron.
Ukrajina ima više od hiljadu obučenih posada za dronove-presretače, a kompanije se utrkuju u izradi bržih modela, od kojih neki i sami imaju mlazni pogon, ali kao što je pokazao neuspeh na julskom testiranju, napredak je neujednačen.
Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da više od 60 ukrajinskih kompanija radi na presretanju mlaznih dronova, iako je samo nekolicina njih pokazala rezultate. Jedan izvor iz ukrajinske industrije dronova navodi da su neki prototipovi preveliki i prespori za stvarnu borbu, gde su prilike za pogađanje brzih ciljeva vrlo kratke.
BONUS VIDEO: