- Američka Tajna služba već koristi sopstveni sistem dronova na zgradi Ministarstva finansija, tik uz Belu kuću, za nadzor iz vazduha.
- Tramp istovremeno gura plan za mnogo veću 'luku za dronove' na krovu nove plesne dvorane, vredne oko 400 miliona dolara.
- Vrhovni sud je dozvolio nastavak gradnje dok traje spor, a stručnjaci upozoravaju na nova bezbednosna i vazduhoplovna pitanja.
Američka Tajna služba već koristi sopstveni sistem dronova tik uz Belu kuću, iako aktuelni predsednik Donald Tramp gradnju posebne "luke za dronove" na krovu nove plesne dvorane opravdava potrebom za jačanjem zaštite predsedničkog kompleksa i Vašingtona.
AP je otkrio da su dronovi Tajne službe već operativni na zgradi Ministarstva finansija, nekoliko stotina metara od Bele kuće. Mali dronovi opremljeni kamerama i senzorima nalaze se u četiri zaštićene spoljne stanice iz kojih mogu automatski da polete kada im operateri izdaju naredbu.
Reč je o nenaoružanim dronovima čiji je osnovni zadatak nadzor iz vazduha. Sistem se temelji na modelu "dron kao onaj koji prvi reaguje" (drone as first responder), odnosno brzom slanju drona na mesto potencijalnog incidenta kako bi bezbednosne službe u realnom vremenu dobile sliku sa terena.
Tajna služba AP-u nije želela da otkriva operativne detalje, ali je potvrdila da je postojeći sistem odvojen od planirane luke za dronove na novoj plesnoj dvorani Bele kuće.
Tramp želi mnogo veći sistem na krovu nove dvorane
Tramp je u maju predstavio znatno ambiciozniju viziju.
Rekao je da će krov nove dvorane biti ravan, posebno ojačan i pretvoren u "drone port", sa kapacitetom za velik broj dronova i prostorom za pripadnike bezbednosnih snaga. Najavio je i položaje za snajperiste i rekao da bi sistem trebalo da omogući nadzor šireg područja Vašingtona. "Imaćemo najveće carstvo dronova koje ste ikada videli i ono će štititi Vašington", rekao je Tramp u maju.
Na kompjuterski generisanim prikazima koje je Tramp pokazivao nalaze se i znatno veće bespilotne letelice, uključujući one koje izgledaju naoružano. Bela kuća, međutim, nije objavila koje bi se vrste dronova zaista koristile niti koji bi bili njihovi konkretni zadaci.
Tramp gradnju opravdava i nacionalnom bezbednošću
Projekat nove dvorane vredan je oko 400 miliona dolara i predmet je sudskog spora.
Trampova administracija pred Vrhovnim sudom tvrdila je da dvorana nije samo prostor za svečanosti nego deo "integrisanog vojnog kompleksa" sa bunkerima, bezbednosnim prostorima i lukom za dronove namenjenom zaštiti Bele kuće od napada iz vazduha.
Vrhovni sud je krajem avgusta tesnom odlukom 5-4 dopustio nastavak gradnje dok pravni spor traje. Sud pritom nije doneo odluku o zakonitosti samog projekta.
Otkriće da Tajna služba već ima funkcionalan sistem dronova u neposrednoj blizini moglo bi ponovo da otvori pitanje koliko je dodatna infrastruktura na krovu dvorane potrebna za bezbednosne potrebe koje administracija navodi kao jedan od glavnih razloga za gradnju.
Dronovi postali važniji nakon pokušaja atentata
Tajna služba poslednjih godina značajno proširuje programe korišćenja i otkrivanja dronova.
Jedan od razloga je pokušaj atentata na Trampa u Batleru u Pensilvaniji u julu 2024. Napadač je nekoliko sati pre pucnjave oko 11 minuta upravljao dronom u blizini mesta na kojem se održavao skup. FBI je kasnije potvrdio da je leteo oko 180 metara od prostora događaja.
Naknadne istrage otkrile su ozbiljne propuste Tajne službe, uključujući probleme sa sopstvenim sistemom za otkrivanje dronova. Agencija je nakon toga proširila korišćenje bespilotnih letelica za nadzor predsedničkih događaja.
Stručnjaci koje je citirao AP pritom upozoravaju da bi veliki broj dronova na samoj Beloj kući otvorio i niz novih pitanja, od koordinacije sa vojnim letelicama do vrlo složenog i prometnog vazdušnog prostora iznad Vašingtona.
BONUS VIDEO: