- Švedska je pooštrila migraciona pravila, pa je broj zahteva za azil u 2025. pao na 6.737, što je rekordno nizak nivo.
- Za pasoš sada treba najmanje osam godina boravka, testovi jezika i društva, kao i minimalni prihod, a nova pravila važe i retroaktivno.
Švedska, nekada simbol društvene otvorenosti i utočište za mnoge ljude iz celog sveta, poslednjih godina je drastično pooštrila migracionu politiku, zbog čega se stranci osećaju sve nepoželjnije. Tokom 2025. godine azil je zatražilo svega 6.737 ljudi, što je rekordno nizak broj – čak 10.000 manje nego 2022. godine.
Nova, rigorozna pravila za sticanje državljanstva šokirala su i integrisane, visokoobrazovane strance, a nemački "Špigel" donosi priče doseljenika čiji su se životi preko noći zakomplikovali.
Drakonski uslovi i retroaktivna primena
Od 6. juna na snagu su stupila nova pravila po kojima je za sticanje pasoša potrebno najmanje osam godina boravka, umesto dosadašnjih pet (ili sedam za osobe u braku sa Šveđanima). Takođe, uvedeni su testovi iz jezika i poznavanja društva, ali i obavezan minimalni prihod od oko 1.800 evra bruto.
Ono što je izazvalo najveći bes jeste činjenica da se pravila primenjuju retroaktivno, odnosno i na već podnete zahteve. Softverski inženjer Alireza Tavakol, koji je pre šest godina došao u Švedsku s ciljem da pokrene biznis i dobije pasoš, ostao je zatečen. "Imam veliki problem s tim što se pravila primenjuju retroaktivno", ogorčen je on.
Nova pravila frustriraju i one sa porodicama. Kanadska novinarka Mendi Pajfer, koja sa suprugom Šveđaninom živi u Umeu, sada strepi zbog finansijskih cenzusa. Trenutno ispunjava uslov o prihodima, ali strahuje za budućnost. "Naravno da to utiče na odluku da li ćete uopšte imati drugo dete", navodi ona, iako još uvek ne planira odlazak.
"Govori švedski"
Sa druge strane, sve oštrija društvena klima i birokratija naterali su američku preduzetnicu Amandu Hercog da spakuje kofere i vrati se u SAD, iako je u Švedskoj izgradila uspešan biznis. Ona svedoči o neverovatnoj promeni u stavu ljudi prema strancima.
Kako kaže, njena dugogodišnja frizerka odjednom je prestala da priča s njom na engleskom, a od poznanika je sve češće slušala: "U Švedskoj smo, molim te, govori švedski".
"Naravno da moramo da naučimo jezik ako ovde živimo, ali problem je bio u stavu koji je stajao iza toga. I pisma migracione službe postala su sve oštrija", kaže Amanda.
Jedno takvo oštro pismo prelomilo je njenu odluku da napusti zemlju u kojoj je izgubila poverenje u sistem. Danas ima jasnu poruku za sve koji razmišljaju o selidbi na sever Evrope:
"Više ne bih nikome preporučila da se doseli u Švedsku", izričita je Amanda, zaključujući da će se mnogi koji beže od političke klime u svojim zemljama, u današnjoj Švedskoj osećati još gore.
BONUS VIDEO: